Европски дан слепих мишева

Слепи мишеви или љиљци су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Слепи мишеви обично лове ноћу а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, или зградама. Неке врсте слепих мишева живе саме, а неке у групама од по хиљаду и више јединки. Многе женке слепих мишева скупљају се у „обдаништима“ – колонијама у којима остављају своје младунце да се заједно греју једни до других док оне одлазе у лов, наводи се на сајту Спелеолошког завода Београда.

Слепи мишеви су по свом изгледу, морфофизиолошким одликама и понашању једна од најчудеснијих и најинтересантнијих група живих бића на земљи. Они су једина група сисара која је способна да активно лети. Данас чине скоро једну четвртину укупног броја свих сисара. Познато је око 1.000 различитих врста ове високоадаптивне групе која насељава скоро сва копнена подручја Земље, изузев крајњих северних и јужних делова наше планете.

У Европи живи 30 врста у скоро свим копненим стаништима. То су мали ноћни сисари који се оријентишу и лове у тами помоћу ултразвука. Хране се ноћним инсектима и тако регулишу њихову бројност, и зато су значајни и корисни чланови екосистема. Последњих неколико деценија њихова бројност је драматично опала тако да је цела група угрожена услед различитих антропогених утицаја. Главни разлози њиховог нестанка јесу деградација станишта (која доводи до губитка извора исхране и места скривања и боравка), тровање и контаминација услед велике употребе пестицида и других хемикалија, директно убијање, прогањање и узнемиравање.

Сви слепи мишеви у Европи су законом заштићени. У Србији је до сада евидентирано 26 врста слепих мишева који су Уредбом Владе Србије заштићени као природне реткости. Боравишта слепих мишева су пећине и други подземни објекти, шупља стабла и грађевине. Њихова најзначајнија боравишта су спелеолошки објекти којих у Србији има преко хиљаду. Завод за заштиту природе Србије започео је 1999. године специјални пројект биоспелеолошких истраживања у циљу заштите ових објеката и њиховог живог света. Евидентирано је да у спелеолошким објектима у Србији живи 21 врста слепих мишева. Десет врста искључиво или често живи у пећинама и у њима бораве током целе године.

Осталих 11 налазе се на Црвеној листи света као глобално угрожене врсте. Срећу се повремено или ретко, и то углавном током зимског периода, кад проводе свој зимски сан односно хибернацију, наводи се на сајту Спелеолошког завода Београда.

Сваке године 25. августа се обележава Европски дан слепих мишева.

Share.