Кућа у којој је време стало

Jош једна од грађевина подигнута 1855. године по којој је Врање препознатљиво и која је под заштитом државе и Завода за заштиту споменика културе је родна кућа великана српске књижевности, Борисава Станковића.

– Бора је веома рано остао најпре без брата, а потом без оца и мајке. Након што је остала без свог сина јединца и сама са својим унуком Бором, она се поново удала и на основу средстава која су остала од њеног другог мужа, она је купила имање односно плац на коме је подигла кућу у којој су живели – прича Лана Сотировић Недељковић, историчарка уметности.

Спомен кућа Боре Станковића представља вредан споменик народног градитељства. У дворишту, у којем као да је време стало, налази се башта, стари дуд, бунар и калдрма, а у дну дворишта и летња кухиња. Окружена оградним зидом, лозницом, личи на давно заборављени Борин свет. Целокупан амбијент има моћ да остави без даха и врати у време чика Мите, газда Младена, Васке, Коштане, Сoфке… у Борин свет.

– Кућа у којој је живео и у којој је рођен српски писац Борисав Станковић је формирани четвороделни простор, са десне стране од улаза налази се доксат затим мајат или трем са леве стране, а подрумске просторије се налазе испод доксата. Такође, у кући постоји летња кухиња а оно што је још лепо и интересантно у дворишту ове куће је бунар који је из тог периода и који краси ово двориште.

Две године након баба Златине смрти, Бора је продао ову кућу јер није могао да настави своје школовање. Постоји сачувана тапија са Борним рукописом и потписом где каже коме продаје и колико је плац који продаје са кућом. Одувек је желео да се врати у Врање тако да је купио плац у горњем делу града непосредно пре него што је умро у 51. години у насељу Сараина. Од оригиналних Бориних ствари у кући се налази и ланац за сат његовог оца Стојана, кецеља његове бабе Васке, баба Златино либаде и марама Софке Стајић лика из његовог дела. Оно што је још сачувано од његових оригиналних ствари је табакера коју је Бора добио од својих Врањанаца у Београду на којој пише „Свој своме  – захвални Врањанци у Београду“.

Оно што је још битно да се каже за ову кућу је да је унутрашњост подељена тако се унутра налазе баба Златина соба, гостинска соба и Борина соба. На самом улазу води нас једна мали ходник до места где се налазио оџак где су се грејали, то је било његово огњиште и где је Бора од бабе Злате слушао приче која су га касније инспирисале да напише књижевна дела – каже Недељковићева.

Музеј кућа Боре Станковића налази се у Баба Златиној улици број 9, некадашњој Доњој мали, на плацу који је купила Борина баба по којој је улица и добила име.

Почетком 20.века општина Врање је откупила и реконструисала кућу, која данас има статус споменика културе од великог значаја.

Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.

Share.

Mobile application powered by Make me Droid, the online Android/IOS app builder.