Миграције су О.К.

Организација за борбу против трговине људима АСТРА из Београда, покренула је нову кампању како би додатно информисала становништво о миграцијама људи из ратом захеваћених земаља и интеграције мигранат у наше друштво. Овде је фокус стављен на ризик од трговине људима. Са Kатарином Ивановић из АСТРЕ, разговарали смо због чега је тај ризик сада увећан, ако је познато да су мигранти међу нама већ пар година и да ли посотји отпор у њиховој интеграцији.

Kампања је започета из два разлога. У последњем таласу миграција прво смо били транзитна земља, данас смо већ земља у коју се мигранти задржавају. Сматрамо да би прво требали учврстити позитивну слику која је приказана од стране наше државе, да се реагује на један хуманитарна начин, али и да друштво учврсти такву слику у широј јавности. Зато је управо и назив акције „Миграције су О.K. , о људима се ради“. Нама та појва није страна јер је и само српско друштво били мигрантско. Са друге стране постоје различити ризици са којима се мигранти и избеглице могу сусрести, како у Србији, тако и у жељеним дестинацијама где одлазе, а то је ризик од трговине људима.

 

Да ли постоји забележени случајеви трговине овом групом људи у Србији?

За ових три године у нашој земљи има само три идентификоване жртве трговине људима од укупног броја мигрантске популације, што је нама прилично сумњиво обзиром на велики број ризика са којим се могу сусрести. Они нису у својој матичној земљи, не познају језик, путеве, а велики број трговца жели да то искористи. Док смо били транзитна земља стиче се утисак да они то нису желели да пријављују, јер су хтели што пре да изађу из земље.

 

Kријумчарење иако се не подводи под трговином исто тако може бити опасно,зар не?

Kривично дело кријумчарења људи и трговина људима, су два засебна појма. Добар део становништва поистовећује ова два појма. Трговина људима има изразит моменат присиле док код кријумчарења, људи који желе да илегално пређу границу, су свесни да ће платити одређену своти новца. Међутим ,ми смо приметили да кријумчарење често може постати кривично дело трговине људима јер је мигрантска популација рањива категорија, што је прилика за неке да брзо зараде.

 

Шта је урађено ове године у области борбе против трговине људима, на државном нивоу и како ваша организација гледа на то?

АСТРА је често наглашавала да се не може ад хок програмима решавати проблем због институционалних недостатака. Ова година је била поприлично успешна јер је у августу донешена Стратегија и Акциони план са активностима државе у циљу превенције али и идентификовања жртава трговине људима кроз свеукупни про активни приступ, јер је примећен мањи број жртава у претходних неколико година, што се може приписати неактивном приступу свих актера у државним институцијама од пријављивања случајева до пружање подршке. Надам се да ће у наредном периоду бити политичке воље за приступ овом проблему кроз дугорочни план.

Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.

Share.

Mobile application powered by Make me Droid, the online Android/IOS app builder.