У оквиру Календара здравља, 4. фебруар се у свету и код нас обележава као Светски дан борбе против рака.
У Србији, која припада групи средње развијених земаља, према подацима Института за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“, сваке године у просеку се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака живот изгуби више од 20.000 људи.
Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима у већини земаља у развоју и доводе се у везу са начином живота. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Kод жена, малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу исхода од рака код жена на нашим просторима.
Како смањити ризик од оболевања, тј. како спречити појаву малигних тумора спада у домен тзв. примарне превенцијe? Најзначајнији познати фактори ризика за малигна обољења су: пушење, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, одређене инфекције, прекомерно излагање сунцу, наследни (генетски) фактори.
Сматра се да је свега 10% случајева рака проузроковано генетским факторима. Највећи део, 90%, настао је под утицајем нашег понашања или штетног деловања из околине. Иако још увек не знамо тачно све механизме настанке рака, знамо са сигурношћу да је највећи део малигних болести могуће спречити.
Дуго времена рак је био неизлечива болест са смртним исходом. Захваљујући напретцима оствареним током последњих неколико деценија, данас је већина малигних болести излечива, посебно уколико се дијагностикују у раној фази. Успешно лечење различитих врста рака утемељено је на превентивним мерама, раној дијагностици и лечењу и адекватној рехабилитацији ових болесника. Дакле, данас се рак може спречити, може се лечити и код многих болесника у потпуности излечити.
