Поводом стоте годишњице пробоја Солунског фронта Планинарски клуб „Железничар 2006.“ Врање походио је Кајмакчалан и Српско војничко гробље у Битољу. Након успона на највишу коту планине Ниџе на 2.521 метар надморске висине, на граници Македоније према Грчкој, врањски планинари су у капели и спомен костурници одали пошту српским војницима и официрима.
Битка на Кајмакчалану, која се догодила у другој половини септембра 1916. године, била је једна од најважнијих током Првог светског рата. Она је преокренула стање на балканском ратишту и отворила Србији и њеним савезницима пут ка коначној победи. Српски војници били су посебно мотивисани да учине оно што је непријатељ сматрао немогућим и називали су Кајмакчалан “вратима Србије” и “капијом слободе”. Ова битка била је кључна офанзива читавог солунског војног похода и завршена је српском победом, али са огромном ценом – око 10.000 погинулих и рањених војника.
Група од 52 планинара, чланова Планинарског клуба “Железничар 2006.” Врање посетила је и српско војничко гробље у Битољу. Представници овог клуба су положили венац крај споменика погинулима за ослобођење Краљевине Србије. За време рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата 1912-1918. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.
