Српска православна црква након најрадоснијег хришћанског празника Божића и Сабора Пресвете Богородице, данас прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана који је важио и за заштитника лозе Немањића. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа, па се зато и назива Првомучеником. Увек се слави 9. јануара, а пошто је то увек трећи дан Божића, то је и прва крсна слава у години, коју слави велики број православних Хришћана.
Сродник апостола Павла, Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства,Стефан је био први од седам ђакона, које су апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње и народа у Јерусалиму.
Његово страдање десило се годину дана након силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небо. Страдао је као и Исус, јер је лажно оптужен, ухапшен и осуђен да хули на Бога и Мојсија. Разјарена маса људи каменовала га је и тако је постао првомученик.
Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“. То се догодило 27. децембра по старом, односно 9. јануара по новом календару, када празнично обележавамо сећање на Светог првомученика и архиђакона Стефана. Мошти Светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.
Постоји велики број народних обичаја везаних за данашњи дан. Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Пажљиво пометена слама се није бацала, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања у дрвеће воћака, у пчелињак или привредне зграде.
Светом Стефану посвећено је преко 40 храмова у Србији и веома је поштован како међу Србима тако у међу свим православним хришћанима.
