Некада су таксисткиње биле редак пример, а данас није чудно да се жене за воланом срећу у професионалним водама. Један пример из окружења је Оливера Станковић, која саобраћа како у општинама Пчињског округа, тако и у околини.
Пре шест година, када је остала без посла у фабрици намештаја Слога која је отишла у стечај, а где се дуго бавила комерцијалом, 52-годишња Оливера Станковић из Владичиног Хана била је принуђена, како је истакла, да почне да вози такси јер није успевала да нађе ништа друго чиме би се бавила. Лимитирајући фактор биле су године.
У почетку су јој се дешавале пријатне али и непријатне ситуације. Са сарадницима има добре колегијалне односе, а муштерије јој верују јер са њима успоставља пријатељске релације. Нема никаквих проблема при раду, као ни прецизне планове за будућност.
Њено радно време почиње у шест сати ујутру и траје најчешће до 15 или 16 сати поподне. Вожње унапред заказује и дешава се да је људи зову чак десет дана унапред како би обезбедили себи превоз.
Није могла да дефинише колики јој је обим посла односно колико вожњи реализује на дневном нивоу, али њен пример дефинитивно показује да подела послова на стриктно мушке и женске пада у воду. Пример ове жене могао би да охрабри и остале које су без посла и да их мотивише да подробније размисле о потенцијалним могућностима у борби за егзистенцијом.
