Српски лексикограф, сакупљач народних умотворина Јужне Србије и врањског краја, књижевник и професор универзитета у пензији Момчило Златановић преминуо је у суботу у 88. години живота. Рођен је 1934. године у селу Ратаје надомак Врања.
Завршио је Гимназију „Бора Станковић“ у Врању (1954) и Вишу педагошку школу у Нишу – Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност (1956). Дипломирао је на Филозофском факултету у Скопљу, на Групи за историју књижевности народа Југославије (1958), где је и докторирао (1973) с тезом „Историјске песме врањскога краја“.
Радио је као наставник српскохрватског и руског језика у Пасјaну, код Гњилана, потом у Економској школи и Гимназији у Гњилану. Од 1960. је професор и просветни саветник у Врању. Од 1967. године предаје теорију књижевности, народну књижевност и методику српскохрватског језика и књижевности на вишим школама у Врању. Потом је, од 1993. године до пензионисања 2001, професор народне књижевности и реторике на Учитељском факултету у Врању, на коме је осам година био и продекан за научноистраживачки рад (1993 – 2001). По пензионисању две године предаје народну књижевност на Филозофском факултету у Нишу.
Златановић се бавио народним песништвом, лексикографијом, методиком наставе књижевности и другим областима науке и културе. Писао је и кратку прозу. Публиковао је и запажене радове на пољу историје књижевности и методике наставе књижевности као и више коауторских збирки и антологија народног песништва,
Изабрана дела Момчила Златановића у десет томова објавила је издавачка кућа Врањске књиге (2007–2008). У оквиру њих први пут је публикована збирка Народне песме и басме Косовског Поморавља (2007).
Златановић је добитник многих значајних награда и признања, међу којима су најзначајнија: Вукова награда (Културно-просветна заједница Србије, Београд 1983), Специјално јавно признање Скупштине општине Врање „7. септембар“ (1995), Награда „Свети Сава“ града Врања (1996), Златна плакета Учитељског факултета у Врању (1998), Специјално јавно признање града Врања „31. јануар“ (2010), Херој деценије – наука и образовање (2005–2015) (БАТ, Врање 2015), Повеља „Миле Недељковић“ за животно дело (Аранђеловац 2019), „Чувар завичаја“ (Алексинац 2021) и др.
Био је члан Удружења књижевника Србије и дугогодишњи сарадник Матице српске у Новом Саду.
Момчило Златановић иза себе је оставио супругу и две кћери. Биће сахрањен у понедељак 21. фебруара на Бунушевачком гробљу у Врању.
