Јустинове Благовести – промовисан тематски зборник о краљу Милутину

У Свеправославном центру Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски представљен је тематски зборник „Седам векова од упокојења Светог крања Милутина“. Говорили су проф. др Влада Станковић, проф. др Јелена Ердељан и проф. др Драгољуб Марјановић. Промоција је одржана у оквиру „Јустинових Благовести“, које су посвећене Оцу Јустуну Поповићу. Присуствовао је епископ врањски господин Пахомије са свештенством и монаштвом и бројни грађани.

-Од свог рођења, до данашњих дана, краљ Стефан Урош, „праунук св. Симеона Немање, новога мироточца српскога, и унук првовенчанога краља Стефана, и син великога краља Стефана Уроша“, данас познат као Свети краљ Милутин, случајно или Божијим провиђењем, налазио је начине да заокупља пажњу, да плени, у неким моментима чак и да „згражава“ поједине друштвене кругове, алисвакако да увек има утицај (мањи или већи) на друштвена кретања и тадашње Србије, па и региона, али и на укупне међународне односе тога доба.

Бурна и непредвидива времена обележила су живот овог великог српског владара, којем због контроверзних поступака у појединим етапама живота (неколико потврђених бракова, ослепљивање сина), део стручне, па и лаичке јавности, често одриче право на светост, и готово потпуно занемарује његову изражену алтруистичку природу, емпатију, меценство, брижност и дарежљивост (особине које су га красиле, судећи према тумачењима не само архиепископа Данила, његовог животописца, него и сходно другим, бројним релевантним историјским изворима).

Игром судбине, опет случајно или Божијом промишљу, Свети краљ Милутин веома брзо након смрти, услед опасности да његове мошти заплене и униште Турци, који су у том тренутку у незадрживом налету на српске земље, бива пренет и до данас почива у Софији.

Од момента самог преношења мошти Св. Краља у Софију, култ који се око њега ствара је огроман и препознатљив. Цркве у којима је његово нетрулежно тело било називају се његовим именом, постаје део локалног фолклора и традиције, а у временима највећих притисака Турака на територији данашње Бугарске, надахњује и буди веру и наду, постаје узором многим данашњим бугарским свецима и херојима. Не само у Софији, бројне су цркве и параклиси у целој Бугарској у којима има трагова сећања на српског Светог краља, бројна су дела, црквена и световна, у којима се о њему говори и чува спомен на њега – део је из Тематског зборника „Седам векова од упокојења Светог краља Милутина“, Жељко Јовић – „Свети краљ Милутин – Светлост која спаја“ објављен на сајту Епархије врањске.