Блажена Ксенија Петроградска, руска је светитељка, која је још за време живота и током 19. и 20. века била поштована као брза помоћница и чудотворка. Ова светитељка све је поштованија у Србији па тако и у Врању, где сваке године свечари у Саборни храм Свете Тројице доносе колач у славу Ксеније Петроградске. У Мудраковцу крај Крушевца изграђен је и параклис посвећен њој који много народа походи на данашњи дан.
Блажена Ксенија је рођена између 1719. и 1730. године и свој подвиг носила је у Петрограду (садашњи Санкт – Петербург). Након смрти свог мужа, тада двадесетшестогодишња Ксенија, одбацује све световно, све што има даје другима и почиње да живи на улицама града. Она је на себе узела подвиг јуродивости.
Одлучила је да отпочне најтежи хришћански подвиг – да се прави безумна, како би, приневши оно најдрагоценије у човеку – разум, умолила Створитеља за помиловање изненадно преминулог супруга.
Јуродивост (или лудост Христа ради) је наизглед неразумно понашање у религијске сврхе, које је традиционално заступљено у православном хришћанству где се сматра једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва.
За Блажену Ксенију Петроградску везују се многа чудесна исцељења и њена брза помоћ онима који се нађу у невољи, а моле се њој за помоћ и заступништво Господу, о чему се више може прочитати у њеном житију али у књизи о њој која је доступна и на српском.
Верује се да посебно помаже онима који имају проблем са проналаском посла или решавањем стамбеног питања.
Сахрањена је на Смоленском гробљу у Петрограду, где је својевремено помагала градњу цркве, подигнуту у име иконе Смоленске Мајке Божје. Над гробницом Блажене Ксеније 1902. године сазидана је нова капела са мраморним иконостасом и надгробним спомеником. Она је увек била отворена за служење помена, који се нигде толико често нису служили као на гробу Блажене Ксеније. Данас је капела рестаурирана и поново отворена за приступ и молитве.
Српска православна црква данас прославља и Преподобну Ксенију Римљанку и Светохжг мученика Вавила.
