Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Василија Острошког Чудотворца, Божјег угодника и великог чудотворца чија су дела позната и ван граница Српске православне цркве. Велики број верника из региона је у посети манастиру Острог, који је најпосећенија светиња Српске православне цркве у Црној Гори.
Острошка испосница је благодатно место исцељења где долазе болесни како од физичких тако од психичких болести и захваљујући вери у Господа и угодника Божјег Светог Василија Острошког Чудотворца налазе оздрављење и исцељење душе и тела.
Манастир Острог налази се у стени на великој надморској висини у Црној Гори. До манастира се долази путем али и узаном стазом кроз планински предео коју верници прелазе пешака и босоноги. Мир и емоција која се осећа под Острогом нису оставили равнодушним ниједног посетиоца и поклоника.
Свети Василије Острошки Чудотворац рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића по предању 28. децембра 1610. године. У страху од данка у крви родитељи су га у 12. години живота послали у манастир Завалу код свог стрица Серафима коју је био игуман манастира.
Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.
Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.
Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).
