„Роџер царевић“ – „O Rodžer o princo“ назив је нове ромске бајке коју ћемо вам представити у оквиру серијала „Чудесни свет ромске бајке“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“. И ову бајку која је део усменоиг предања ромског народа пронашли смо у књизи која носи назив „Бајке Рома југоисточне Србије“ које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. У његовој књизи записано је да је ову бајку казивао Драгољуб Кочић из Сврљига 1941. године. Записао је Мирослав Цветковић.
Ову бајку превео је на ромски језик Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис као и за насловну фотографију урадила је Зонка Миловановић која има 12 година и похађа ОШ „Предраг Девеџић“ из Врањске Бање.
Био једном један цар. Као младић био је веома леп, али са годинама постао је толико ружан да нико није могао ни да га погледа. Јако је патио због тога. Једне ноћи сањао је Земљу младости и у њој чудотворну јабуку чији плодови подмлађују. Већ следећег јутра цар објави да ће оном ко пронађе Земљу младости и донесе му чудотоворну јабуку чији плодови подмлађују оставити цело царство. Време је пролазило и нико се није јављао. Када је цар почео да губи наду, његов најстарији син се одважи за такав подвиг. Рече цару да он као његов најстарији син треба да крене у потрагу за Земљом младости. Цар га је замолио да то не чини, али је све било узалуд. Најстарији син је отишао.
Трагајући за Земљом младости, стигао је до неког града где се оженио и заборавио зашто је кренуо на далеки пут.
После њега у потрагу за Земљом младости даде се и царев средњи син, али и он стиже до истог града и тамо се ожени млађом сестром братовљеве жене.
Како се нису враћали кући, цар је из дана у дан све више бринуо за својим синовима. Његова брига је постала толика да је престао да пати због своје ружноће. Након неколико година најмлађи царев син Роџер одлучи да потражи Земљу младости и своју браћу. Цар је дуго покушавао да га одврати, али узалуд. На крају је попустио и испратио најмлађег царевића.
Hine kaj hine jek paramiz. Hine jek cara, kova sar terno hine but šužo, ali beršenca ulo edobor grubo so niko naštine te dikhelle. I but na hinolese šukar so ađakhar adava ulo. Jek rat dikhlja suno a ko suno Ternengri phuv kote barjola jek phabaj koja dela phabaja kolendar oveja terno. Ked dislilo o cara vaćerđa, so okolose kova ka arakhi e Ternengri phuv, hem ko ka anel olese e phabaj so ternjari ka aćhajlese po carstvo. O vahti nakhela a nijek đeno na avela ko cara. Ked o cara hinole ki godi so na avela ni jek đeno, olesro najphureder ćhavo vaćerđa so ov ka đal te rodel e Ternengiri phuv. O cara vaćerđalese te na đal, ali ov manglja te đal i đelo.
Rodinđa kaj rodinđa e Ternengiri phuv hem naštinđa te arakhi. Đelo ki jek diz arakhlja jekha šuđa ćhija, leljala romnjaće hem aćhilo adari. Bidterđa so đelo te rodel.
Palo oleste ko rodiba lelja te đal o maškaruno princo. Hem ov sar o pureder, phirđa kaj phirđa i alo đi e diz kote o phral leljavse romnja. Hem ov da leljavse e phralesre romnjakre phenja hem aćhilo ki adija diz.
O cara dikhela so o phralja na irinenavse ćhere hem sa o dive sikirinipe adalese hem bisterđa so sikirinđape so nane šužo. Palo duj trin berš o najtikoro princo o Rodžer vaćerđa so ka đal te rodel e Ternengiri phuv hem pe phraljen. O cara vaćerđa te na đal ama našti đa te irinle talo đajba. Đelo hem o najtikneder princo.
Садржаје из овог пројекта прилагодили смо особама са сензорним инвалидитетом тако да ову бајку као и све уз овог серијала можете и да слушате како на српском тако и на ромском језику.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
