Зачарана тиква је још једна бајка коју вам представљамо у оквиру пројекта „Čudesni svet romske bajke“ – „Ćoxanutno them romane paramizijengo“ коју реализујемо под покровитељством Града Врања.
Део је јединствене књиге под називом „Бајке Рома југоисточне Србије – Мачке перу веш“ које је сакупио и приредио Драгољуб Б. Ђорђевић. Ову бајку казивао је и записао Тане Куртић из Лесковца 1961. године.
Ова бајка као и све из серијала преведена је на ромски језик а то је учинио Звездан Рамић из Врањске Бање. Илустрације за аудио запис на српском језику урадила је Олга Миловановић из Врањске Бање, која има 10 година.
***
Некада давно живели старица и старац. Били су веома сиромашни, толико да понекад нису имали шта да једу. Нису имали деце. Сваки дан су, онако стари, морали да скупљају дрва уз оближњу реку или на пољу. Једног дана нашли су на велику тикву у пољу. Били су веома срећни јер су сада имали довољно хране за неколико дана. Намучили су се док су велику тикву довукли до своје колибе.
-Где ћемо оставити тикву? – питали су се старац и старица.
Одлучили су се да тикву оставе испод кревета. Онда жена рече мужу
-Пошто сада морамо назад у поље да беремо дрва, тикву ћемо сећи када се отуд вратимо.
Док су старац и старица били у пољу, из тикве је изашла девојка необиче лепоте. Она је поспремила целу колибу, а старацу и старици спремила најлепша јела и ђаконије. Када видеше ђаконије свакојаке, старац и старица се обрадоваше, али и збунише. Чудили су се одакле толико хране и лепог намештаја у кући. Благословили су непознатог дародавца говорећи
-Ако је жена да нам је, ако је девојка, кћерка да нам је, ако је мушко, брат да нам је, ако је младић, син да нам је.
Говорећи и понављаљујући ове речи уз богату и обилну вечеру, заспали су јако уморни. Сутрадан устали су рано и отишли по дрва а тиква је остала нетакнута испод кревета.
Кад су се вратили придвече, опет је у колиби било све поспремљено, а на столу пуно јела и пића. Уморни, стараци истарица су заспали после вечере.
***
Hine kaj hine jek paramiz. Angleder but berša hine jek phuro hem jek phuri. On hine but ćorore hem ked hinolen hem ked na hinolen so te han. Na hinolen ćhave. Sa o dive, on hine ćedena kašta uzal e len hem ko livađa. Jek dive rodinoj kašta arakhle jek baro dudum. Jedva dikhlole adalese so ka ovellen so te han duj trin dive. Andole disar đi o ćheroro.
– Kuri ka aćhava akava dudum? – pućlepe o purano hem e phurani.
Vaćerdepe te aćhaven o dudum talo kreveti. Hem e purani vaćerđa asko phuro:
– Akana ka đa te ćeda kašta, ked ka ava ka ćhina o dudum.
O phuro hem e phuri hine palo kašta a taro dudum iklistili jek but šuži ćhaj. Oj šulađa namestinđa hem asko purine ćerđa asko hajba. Ked ale on ćhere naštinde te verujnen so dikhena, save tina habinja hem sa nevo nameštaj. Lelje te den blagoslov ko adava ćerđalenđe:
– Tej romni te ovel amari phen, tej ćhaj te ovel amari ćhaj, tej rom te ovel amaro phral, tej ćhavo te ovel amaro ćhavo.
Hale pile hem pašlile te soven. Uštinde sabale hem đele palo kašta o dudum aćhilo bi ćhindo.
Ked irinde ćhere, pale sa namestime a ko astali habe pibe. On pale hale pile hem zasute.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Града Врања. Ставови изнети у текстовима и другим медијским садржајима нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
