Дан државности Републике Србије, 15. фебруар, свечано је обележен у Врању крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу на градском шеталишту. Дан државности обележава се у спомен на два историјска догађаја: 1804. године подигнут је Први српски устанак у Орашцу, док је 1835. године донешен Први устав – Сретењски устав, назван по данашњем верском празнику Сретење Господње.
Полагањем венаца и цвећа крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу, одата је почаст прецима који су храбро кренули у борбу против османске власти и ослобођење српског народа.
Поводом обележавања овог значајног празника присутнима се обратила се председница Скупштине града Врања, Зорица Јовић.
-Почетак Српске револуције није био само борба за коначно скидање окова турске империје. Био је то незаустављив покрет за промену државног и цивилизацијског наслеђа. Почетак Српске револуције представљао је оздрављење српске националне свести, толико векова убијане и сатиране. Свести да је сваки човек рођен слободан, али је свуда још увек у оковима, како је рекао Русо. И зато је порив за слободом био исувише јак, да би се од ње одустало. Дух просветитељства незадрживо се ширио Европом, промовишући разум, људску слободу и независност. Насупрот свему ономе што је била Србија вековима под Турцима. Они нису желели да се српска свест развија и богати, желели су средњовековно друштво. “Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили”, рекао је Доситеј Обрадовић. Зато Срби, мудри и стрпљиви, поставише током Првог српског устанка темеље будућих институција. Успоставља се Правитељствујушчи совјет сербски, који је био нека врста владе и имао је извршну и законодавну власт. Створена је и организована народна војска и донет први војни устав 1811. године, укинут је феудални поредак, само 15 година после Француске револуције, а у Београду је 1808. године основана и Велика школа. И зато није погрешно ако кажемо да је Први српски устанак заиста био зачетак такозване Српске револуције.
Дочекавши слободу, младу државу ваљало је уредити, правно и административно. Зато се данас, драги пријатељи, присећамо и Сретењског устава, донетог на истоименој Скупштини, 1835. године. Дужност уставописања припала је Димитрију Давидовићу, новинару и дипломати, личном секретару кнеза Милоша Обреновића. Велики патриота, родољуб, доноси својој земљи један од најлибералнијих устава тога времена, који је својим одредбама превазилазио тренутак у коме је настао. Српска револуција, од Првог српског устанка до Сретењског устава, обиловала је политичким, војним и дипломатским превирањима. Србија је делила судбину Европе чију су мапу кројили интереси великих сила. Стрпљивим приступом тадашњих владара, Србија је градила свој идентитет, и национални и државни. Не губећи наду и решеност да вековна злодела остану у тишини историје. Јер како рече Његош – „нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке – истакла је у свом говору председница Скупштине Зорица Јовић.
Венце и цвеће положили су: градоначелник Врања др Слободан Миленковић, са сарадницима, заменик команданта 4. бригаде копнене војске пуковник Миодраг Младеновић са сарадницима, у име ПУ Врање командир испоставе Полицијске управе Миљан Петровић, начелник центра БИА Врање Милош Ристић са сарадницима, као и представници удружења грађана, борачких организација и ученика.
Помен погинулима служио је архиепископ и митрополит врањски господин Пахомије са свештенством Епархије врањске.
У програму су учествовали хор Медицинске школе „Др Изабел Емсли Хатон“као и ученица Средње економско – трговинске школе Николина Петковић.
Дан државности у Србији није био обележаван од 1918. па све до 2002. године, када је традиција обележавања oвог значајног празника обновљена. Овај датум сматра се најбитнијим датумом у политичком, културном и историјском календару Србије.
