Спаљивање моштију Светог Саве – празник сећања на живот, дело и мучеништво овог светитеља

Спаљивање моштију Светог Саве је тужан догађај у историји Српске православне цркве и српског народа, али истовремено и симбол духовне снаге и отпора.

Српска православна црква обележава овај празник 10. маја по грегоријанском календару (27. априла по јулијанском). Мошти Светог Саве, првог српског архиепископа и светитеља, биле су положене у манастиру Милешеви. У време турске владавине, народ се окупљао код његових моштију тражећи утеху и исцељење.
У страху од могуће побуне Срба, Синан-паша је наредио да се мошти Светог Саве пренесу из Милешеве у Београд и спале на Врачару 1594. године, током Банатског устанка.
Иако је спаљивање моштију био покушај да се угаси култ Светог Саве и слободарски дух српског народа, постигнут је супротан ефекат. У народном сећању, овај чин је још више учврстио лик Светог Саве као духовног вође и симбола националног идентитета. Oвај тужан догађај, дан спаљивања моштију Светог Саве обележава се као празник у знак сећања на његов живот, дело и мучеништво, као и на духовну снагу народа која није угашена овим чином.
Српска православна црква 27. јануара слави Савиндан, празник посвећен Светом Сави, као успомену на дан његовог упокојења. А 10. мај је посебно посвећен сећању на спаљивање његових моштију.