Српска православна црква и њени верници данас светкују Светог Георгија, празник у народу познатији као Ђурђиц.
Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћанство, који је честа крсна слава код Срба и прославља се у свим храмовима Српске православне цркве.
Иако у црквеном календару обележен црним словом, Ђурђиц је веома поштован и од великог је значаја како за православну цркву тако и за њене вернике.
Светог Георгија светкујемо два пута годишње и то 16. новембра по новом календару као Ђурђиц, празник преноса његових моштију и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.
По неписаном правилу, они који светкују Ђурђиц, за славску икону узимају ону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.
Ђурђиц је слава многих породица, а сматра се еснафском славом обућара и кројача.
Ђурђиц означава и почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана који се обележава 24. новембра а код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
