Jош једна од грађевина подигнута 1855. године по којој је Врање препознатљиво и која је под заштитом државе и Завода за заштиту споменика културе је родна кућа великана српске књижевности, Борисава Станковића.
– Бора је веома рано остао најпре без брата, а потом без оца и мајке. Након што је остала без свог сина јединца и сама са својим унуком Бором, она се поново удала и на основу средстава која су остала од њеног другог мужа, она је купила имање односно плац на коме је подигла кућу у којој су живели – прича Лана Сотировић Недељковић, историчарка уметности.
Спомен кућа Боре Станковића представља вредан споменик народног градитељства. У дворишту, у којем као да је време стало, налази се башта, стари дуд, бунар и калдрма, а у дну дворишта и летња кухиња. Окружена оградним зидом, лозницом, личи на давно заборављени Борин свет. Целокупан амбијент има моћ да остави без даха и врати у време чика Мите, газда Младена, Васке, Коштане, Сoфке… у Борин свет.
– Кућа у којој је живео и у којој је рођен српски писац Борисав Станковић је формирани четвороделни простор, са десне стране од улаза налази се доксат затим мајат или трем са леве стране, а подрумске просторије се налазе испод доксата. Такође, у кући постоји летња кухиња а оно што је још лепо и интересантно у дворишту ове куће је бунар који је из тог периода и који краси ово двориште.
Две године након баба Златине смрти, Бора је продао ову кућу јер није могао да настави своје школовање. Постоји сачувана тапија са Борним рукописом и потписом где каже коме продаје и колико је плац који продаје са кућом. Одувек је желео да се врати у Врање тако да је купио плац у горњем делу града непосредно пре него што је умро у 51. години у насељу Сараина. Од оригиналних Бориних ствари у кући се налази и ланац за сат његовог оца Стојана, кецеља његове бабе Васке, баба Златино либаде и марама Софке Стајић лика из његовог дела. Оно што је још сачувано од његових оригиналних ствари је табакера коју је Бора добио од својих Врањанаца у Београду на којој пише „Свој своме – захвални Врањанци у Београду“.
Оно што је још битно да се каже за ову кућу је да је унутрашњост подељена тако се унутра налазе баба Златина соба, гостинска соба и Борина соба. На самом улазу води нас једна мали ходник до места где се налазио оџак где су се грејали, то је било његово огњиште и где је Бора од бабе Злате слушао приче која су га касније инспирисале да напише књижевна дела – каже Недељковићева.
Музеј кућа Боре Станковића налази се у Баба Златиној улици број 9, некадашњој Доњој мали, на плацу који је купила Борина баба по којој је улица и добила име.
Почетком 20.века општина Врање је откупила и реконструисала кућу, која данас има статус споменика културе од великог значаја.
Пројекат „За боље сутра“ подржан је од стране града Врања.
