У организацији UNESCO Регионалне канцеларије за науку и културу у Европи са седиштем у Венецији, UNESCO Катедре за нематеријално културно наслеђе у јавном и глобалном управљању, Факултета политичких наука и међународних студија Универзитета у Варшави и уз подршку Регионалног центра за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи са седиштем у Софији, у Варшави је одржан 18. састанак Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе ЈИ Европе. Током тродневног састанка, чија је централна тема била „Нематеријално културно наслеђе у урбаним контекстима“, размотрени су најзначајнији аспекти и изазови очувања нематеријалног културног наслеђа у градовима.
У оквиру сесије „Градски музеји, ангажовање заједнице и нематеријално културно наслеђе“ представљене су и активности и искуства очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, уз посебан осврт на очувањe НКН-а у Врању. Указујући на изазове, Данијела Филиповић, представница Републике Србије задужена за Конвенцију из 2003. године, подсетила је на још увек недовољно познавање концепта НКН-а на локалном нивоу и значај укључивања заједница у његову примену, истичући неопходност континуиране едукације стручњака и шире јавности о значају и мерама очувања „живог наслеђа“. Активности на очувању „живог наслеђа“ које реализује Град Врање, као предлагач елемента “Врањска градска песма”, уписаног у Национални регистар НКН-а, представила је Тања Ивановић из Канцеларије за локални економски развој Града Врања. Она је истакла да, поред делатности установа културе, удружења, културно-уметничких друштава која се баве промоцијом локалног наслеђа, Град Врање доприноси очувању наслеђа, пре свега врањске градске песме, трубаштва, врањског дијалекта, подршком манифестацијама на којима се промовише локално специфично наслеђе, као и деловањем у оквиру Унескове Мреже креативних градова за област музике.
Мрежа експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе основана је 2007. године под покровитељством UNESCO као подршка имплементацији Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у региону и она окупља стручњаке за НКН из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Кипра, Грчке, Малте, Северне Македоније, Републике Молдавије, Румуније, Србије, Словеније и Турске, као и Аустрије и Италије које имају статус посматрача.
