Данас је у Врању преминуо проф. др Јован Љ. Јањић, доктор хуманистичких наука из подручја филологије и некадашњи педагошки саветник. Сахрана ће се обавити у среду, 16. априла 2025. године у 13 часова, на Шапраначком гробљу у Врању.
Јован Љ. Јањић рођен је у Ратају, селу крај Врања, 2. 6. 1934. године од оца Љубомира и мајке Зорке.
Образовање – Основну школу завршио је у месту рођења (1946), ниже разреде Државне мешовите гимназије у Врању (1949), Учитељску школу у Врању (1953), Филозофски факултет у Скопљу, група Историја књижевности народа Југославије (1961); на Филолошком факултету у Београду (1974) стекао је звање специјалиста првог степена за наставу српскохрватског језика и књижевности, на Филозофском факултету Свеучилиштва у Загребу (1979) звање магистар из подручја књижевности с особитим обзиром на усмену народну књижевност и (1982) (на истом факултету) одбраном тезе Тематика устанка и револуције у усменој народној књижевности и у неким одабраним делима југословенских писаца стекао је звање доктор хуманистичких наука из подручја филологије. Звање педагошки саветник доделио му је (1983) Просветни савет Србије.
Радно искуство – Oсновна школа, Стрешак, учитељ (1953–1954), Oсновна школа, Лепеница, учитељ (1955–1956), Oсновна осмогодишња школа, Ратаје (1956–1961) предавао српски језик, Гимназија “Јован Скерлић“, Владичин Хан, професор српског језика и књижевности и директор (1961–1967), Међуопштински завод за унапређивање васпитања и образовања Врање ( од 1967. до 1994. године, када одлази у пензију).
За време рада у Владичином Хану оснива се Гимназија у овом месту. Посао око оснивања ове школе поверен је њему као њеном првом професру и директору. Гимназија је отпочела рад (1961. године) као одвојено одељење Гимназије „Бора Станковић“ Врање, уз њену помоћ и пуну сарадњу. Од 1964. године она већ ради као самостална школа и на републичком тестирању знања ученика гимназија у Србији сврстава се у групу најуспешнијих.
Стручно и научно стваралаштво – Уз обављање редовних послова које су изискивала радна места на којима је био, он врло рано испољава и интересовање за стручни и научни рад. Области његовог стручног и научног истраживања су: књижевност (књижевнотеоријска проблематика, посебно ратна и завичајна тематика, усмено народно песништво), српски језик (дијалектска обележја, диференцијална граматика – о чему је написао прву књигу-уџбеник на подручју српског језика за студенте учитељских факултета), методика наставе књижевности и језика (методичко-наставни аспекти обраде књижевности и језика у основним и средњим школама), завичајна педагошка и школска проблематика (историјати школа, школска инспекција, наставни кадар и сл.), завичајна етнолошка и историјска тематика (живот на селу, значајни историјски догађаји и личности и сл.).
Рад др Јована Љ. Јањића у овој области посебно је интензиван, како показује библиографија његових радова, у време после пензионисања. Из ње се види да је резултате својих истраживања до сада објавио у 35 књига и у више од 150 студија, есеја, приказа, рецензија, и да је на око 40 домаћих и међународних симпозијума и конгреса о томе подносио саопштења.
Књиге: Народне пословице и изреке (са методичко-наставним приступом), Горњи Милановац, Венчева школска библиотека „Дечје новине“, 1983, Народне загонетке (са методичко-наставним приступом), Горњи Милановац, Венчева школска библиотека „Дечје новине“, 1983, Народне песме о устанку и револуцији – Мала антологија, (са уводном студијом), Београд, Удружење за неговање револуционарних традиција и културно-историјског наслеђа „Вељко Влаховић“, 1985, Устанак и револуција у усменој народној књижевности, Врање, Народни музеј, 1985, Народне лирске песме, (са методичко-наставним приступом), Горњи Милановац, Венчева школска библиотека „Дечје новине“, 1982, II издање 1990, Усмена народна књижевност – Избор прозе, (са методичко-наставним приступом), Горњи Милановац, Венчева школска библиотека „Дечје новине“, 1990, Усмена народна књижевност (избор поезије), Дечје новинe, Горњи Милановац, 1990, Огрејала месечина – народне песме из врањског краја (са уводном студијом), Књижевна заједница „Борисав Станковић”, Врање, 1997, Усмена народна књижевност – методичко-наставни аспекти), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998, Основна школа у Ратају (1894–1999), (Монографија), ОШ „Бранислав Нушић”, Ратаје, Врање, 1999, 160 година основне школе у Д. Стајевцу, (Монографија), ОШ „Вук Караџић”, Д. Стајевац, 2000, Усмене народне пословице, питалице и загонетке у наставној пракси (са књижевнотеоријском студијом), Ученичка задруга ОШ „Милош Црњански”, Београд, 2001, Ратаје у матици времена, (Монографија), Народни универзитет, Врање, 2003, Над књигама и рукописима из завичаја, Народни универзитет, Врање – петокњижје: 1. – 2004, 2. – 2008, 3. – 2011, 4. – 2014, и 5. – 2017, Диференцијална граматика у настави српског језика на дијалекатским подручјима, Народни универзитет, Врање, 2010, Албанска голгота српске војске 1915. године – Дневнички записи двојице Врањанаца, Врање, 2014. И друге.
Радове је објављивао у часописима, листовима и зборницима:
Слободна реч, Врање, Врањске новине, Врање, Настава и васпитање, Београд, Педагоки рад, Загреб, Педагошка стварност, Нови Сад, Школски час, Београд, Сувремена методика хрватског или српског језика, Загреб, Путеви, Бања Лука, Путокази, Тузла, Народно стваралаштво-Фолклор, Београд, Македонски фолклор, Скопље, Просветни преглед, Београд, Венац, Г. Милановац, Хришћански живот, Врање, Современост, Скопје, Наука, Кијев, Стремљења, Приштина, Славистика, Београд, Књижевне новине, Београд, Градина, Ниш и други; Врањски гласник, Врање, Лесковачки зборник, Лесковац, Зборник Учитељског факултета Врање, зборници радова са научних и других скупова.
Објављени чланци:
Прожимање усменог и писаног израза у Ћопићевој ратној поезији, Горњи Милановац, Школски час српскохрватског језика и књижевности 4, 1984; Слике бола и болести у лирским песмама балканских народа, Скопље, Македонски фолклор, год. XVII, 33, 1984; Елементи усмене народне књижевности у Назоровом дневнику „С партизанима“, Београд, Књижевност и језик 1–2, 1985; Народна лирска поезија на дијалекту и могућности њеног коришћења у настави, Београд, Школски час, 3–4, 1997; Народне питалице као књижевнотеоријско и наставно питање, Београд, Школски час српског језика и књижевности 2, 1997; Тумачење народних пословица у настави, Школски час српског језика и књижевности 1–2, Београд, Основна школа „Милош Црњански“, 1997; Дијалектолошка проблематика у наставним плановима српског језика (дијахронијски аспекти), Школски час српског језика и књижевности, Школски час српског језика и књижевности, 2 Београд, 2011; 130 година Гимназије „Бора Станковић“ у Врању – Рад Литераране дружине у првим деценијама (фељтон), Врање, Нова Слободна реч, (Седам наставака – од 30. септембра 2011. до 11. новембра 2011.);
Народна лирска поезија на дијалекту и могућности њеног коришћења у настави, Београд, Школски час српског језика и књижевности 3–4, Основна школа „Милош Црњански“, 1997; Баџовићи – Срби из Македоније, учитељи у врањским школама, (фељтон) Врање, Слободна реч (у четири наставка – од 6. до 27. јуна 2008); Дијалектолошка проблематика као садржај рада слободних ученичких активности у основној школи, Београд, Школски час српског језика и књижевности, 2011, XXIX, 1; Примена диференцијалне граматике у настави синтаксе у основној школи, Београд, Школски час српског језика и књижевности, 1, 2015.
Учешће на стручним и научним скуповима:
V међународни симпозијум о балканском фолклору, Охрид, 1977; VI Охрид, 1979; VIII Охрид; 1983. и X Охрид, 1985; IX конгрес југословенских слависта, Блед, 1979; X Струга, 1982; XI Сарајево, 1985; XI међународни конгрес слависта, Кијев (СССР), 1983; XXIV Конгрес Сезавеза удружења фолкориста Југославије, Пирин, 1977; XXV Берово, 1978; XXI Крагујевац, 1979; XXVII Теслић, 1980; XXVIII Сутоморе 1981; XXXI Радовиш, 1974; XXXII Сомбор, 1985; XXXI Приштина, 1986; XXXVI Сокобања,1989. и други.
Рецензирао уџбенике и друге књиге. Више од три деценије, почев од 1983. годинр, био је члан редакције часописа Школски час. Заступљен у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању, Београд, 2019. Објавио интерпретације песама у антологијама поезије Т. Чолака (1984, 1985. и 1989. г.)
Друштвено и културно ангажовање
Био је члан патриотских организација: Удружења потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године и СУБНОР-а Врањe и стални сарадник средстава јавног информисања (држao предавања на радију и телевизији и учествује у промоцијама књига).
Добио је признања: Јавно признање „7. септембар”, за издавачку делатност, СО Врање (1977); Јавно признање „Седми септембар“ Града Врања (2014), поводом ослобођења Врања у Другом светском рату, Јавно признање „4. октобар” поводом ослобођења Врања у Великом рату за резултате у области научног и књижевног стваралаштва и активности у очувању традиција ослободилачких ратова и историје Врања и Србије, Град Врање (2014).
Добитник је и Захвлница: 4. бригаде Копнене војске Србије (за професионалну сарадњу са Гарнизоном Врање), Народног универзитета Врање ( за покретање библиотеке Завичај и завичајни писци и волонтерско ангажовање), Јавне библиотеке „Бора Станковић“ Врање (за допринос развоју библиотеке) и Основне школе „Бранислав Нушић“ Ратаје (за дугогодишњу сарадњу и награђивање ученика својим књигама).
