Дан државности Републике Србије, 15. фебруар, обележен је у Врању свечаним скупом крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу на градском шеталишту. Дан државности обележава се у спомен на два историјска догађаја: 1804. године подигнут је Први српски устанак у Орашцу, док је 1835. године донешен Први устав Књажевста Србије такозвани Сретењски устав, назван по данашњем верском празнику Сретење Господње.
Полагањем венаца и цвећа крај барељефа вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу, одата је почаст прецима који су храбро кренули у борбу против османске власти и ослобођење српског народа.
Венце су положили, у име града Врања градоначелник др Слободан Миленковић са сарадницима, у име Министарства одбране и Војске Србије пуковник Синиша Николић са сарадницима, народни посланици Славиша Булатовић и Милан Илић, председник ГО Врањска Бања Драган Сентић, у име Полицијске управе Врање начелник Игор Живковић са сарадницима и делагација Центра БИА Врање. Венце и цвеће су положиле и делегације: Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-a, Удружења Српских ратних ветерана Врање, Удружења особа са параплегијом и представници ОШ „Светозар Марковић“ у Врању.
Поводом обележавања овог значајног празника пригодан говор одржао је председник Скупштине града Врања, Дејан Тричковић.
-Иако први устанак против Османлија на Балкану, он није био искључиво ослободилачког карактера. То је био покрет за очување основних људских права. То је био покрет за одбрану националног идентитета. Био је то и покрет за спас српске православне цркве и нације, покрет за спас земље поносних и храбрих. Одувек на ветрометини историје, на раскршћу путева између великих сила, јачих и снажнијих од себе. Србија је на Сретење 1804. године иступила на позорницу историје као светионик слободе, узор другим народима окованих ропством и безнађем. Након дугог и мукотрпног пута ка слободи, ваљало је уредити и младу српску државу. Новинар и дипломата Димитрије Давидовић пише један од најмодернијих и најлибералнијих устава тога времена, по узору на француски и белгијски. Он је касније и потврђен на Сретењској скупштини 1835. године. У оно време када у Америци и даље постоји ропство, у малој земљи на Балкану, највиши правни акт подразумева поделу власти, основна права и слободе грађана, независно судство. И данас, када обележавамо Дан државности, можемо да будемо задовољни како она изгледа. Србија је данас економски јака и финансијски стабилна земља. Са десетинама нових фабрика, километрима ауто путева. Србија војно и политички јача и једна је од најреспектабилнијих земаља у региону. Захваљујући државном руководству, Србија је призната и поштована широм Европе и света. Поштујући политику несврставања, Србија данас има пријатеље и на истоку и на западу – истакао је председник Скупштине града Врања Дејан Тричковић.
Дан државности у Србији није био обележаван од 1918. па све до 2002. године, када је традиција обележавања oвог значајног празника обновљена. Овај датум сматра се најбитнијим датумом у политичком, културном и историјском календару Србије.
У културно – уметничком програму обележавања Дана државности у Врању учествовали су: Марко Николић, Јована Јовановић, Јована Павловић и Велина Стаменковић.
