Након најрадоснијег хришћанског празника-Божића и Сабора Пресвете Богородице, другог дана по Божићу Српска православна црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана.
Сродник апостола Павла, Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства,Стефан је био први од седам ђакона, које су апостоли рукоположили и поставилина службу око помагања сиротиње и народа у Јерусалиму.
Због многих чудеса и добрих дела које је чинио међу народом, Јевреји се дигоше на њега и оклеветаше га да је хулио на Бога и на Мојсеја. Пред народом Стефан је стао мирно и озареног лица светлошћу и подсетио на сва доброчинства и чудеса које је Бог чинио народу израиљском а да су му они узвратили многим злочинима и противљењем, нарочито их је подсетио да су они убили Господа Исуса Христа. У тим тренуцима према предању Стефан је погледао ка небу и рекао „ЕвовидимнебесаотворенаиСинаЧовечјегагдестоји с деснестранеБога“.Ово је посебно разбеснело његове противнике те га изведоше ван града и убише камењем.У то време стајала је у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледала мучеништво овог првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана.
Овај догађај десио се након годину дана од силаска Духа Светога на апостоле. Свети првомученик Стефан у време страдања има је нешто више од 30 година а његове последње речи биле су: „Господе, не урачунај им грех овај.“
Постоји велики број народних обичаја везаних за данашњи дан. Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Пажљиво пометена слама се није бацала, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања у дрвеће воћака, у пчелињак или привредне зграде.
Светом Стефану посвећено је преко 40 храмова у Србији и веома је поштован како међу Србима тако у међу свим православним хришћанима.
