Српска православна црква и верници обележавају 18. јануара Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили веру. Празник се везује за славу крштења Исуса Христа као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу који га је крстио у реци Јордан.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављања и спада у непокретне празнике. У календару Српске православне цркве није обележен црвеним словом за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомена на проналажење Часног Крста на којем је на Голготи разапет Христос.
У нашем народу постоји веровање да је ноћ између 18. и 19. јануара време када се небо отвара и „Бог се јави“. Јављање или објава Бога, дешава се у глуво доба ноћи када се на трен отвара небо, укрштају ветрови што дувају зими с оним што дувају лети. У том тренутку све воде света престану да теку, а онај ко се затекне на отвореном и то види, према веровању може од Бога да затражи испуњене једне жеље.
Један од обичаја за Богојављање је можда и најлепши. Верује се да ће неудате девојке уколико ставе огледалце испод јастука 18. јануара увече сањати мушкарца за којег ће се удати.
Верује се да време на овај празник предсказује какво ће бити целе године. Ако буде јак мраз или пада снег, година ће бити родна. Ако буде ведро очекује се сушна година. Уколико Богојављање буде кишовито, целе године ће бити доста падавина и поплава.
За неке од обичаја Српска православна црква сматра да су пагански, али они су они опстали у народу.
