Ускрс или Васкрс је највећи хришћански празник, којим се обележава дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих.
Ускрс се празнује три дана и представља „покретни“ празник, што значи да се његов датум мења сваке године, али увек мора да буде у недељу. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.
Слави се прве недеље после пуног месеца после пролећне равнодневнице и не може се празновати истог дана или пре Пасхе, јеврејског покретног празника.
Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србиjа, и васцели српски род, поручио jе патриjарх Иринеj и од Бога пожелео да људи коjи воде и чуваjу државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом.
– Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, даруjе свако добро, а овоме народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заjедно предокусили радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота – навео jе патриjарх у Васкршноj посланици.
За овај празник везани су лепи обичаји у целом хришћанском свету. Најпрепознатљивији је обичај даривања фарбаним јајима.
Јаје је симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају. Јаја се, по устаљеној традицији, боје на Велики петак.
Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа”.
На Васкрс породица одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља: “Христос васкрсе!” и “Ваистину васкрсе!”. Поздрав је уобичајен све до Спасовдана.
На Васкрс се прво једу кувана васкршња јаја, па тек онда остало јело. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује фарбаним јајетом, па се онда послужује осталом храном и пићем.
Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тог дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. Излази се на гробља, пале свеће и уређују гробови. Износе се фарбана васкршња јаја на гроб и потом се деле сиротињи. Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.
