Српска православна црква данас слави Божић, дан рођења Исуса Христа. Овај најрадоснији хришћански празник симболише рођење новог живота, децу и родитеље и као такав обележава се најлепшим верским обичајима. Углавном се прославља 25. децембра по грегоријанском календару, док код цркава које се придржавају јулијанског календара Божић се обележава 7. јануара. Божићном литургијом обележен је, традиционално, празник у Саборној цркви Свете Тројице у Врању.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, а по предању, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“ Овако се поздравља и говори све од Божића до Богојављења.
Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник. На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Сама суштина празника свуда је иста Слави се Христово рођење, али се и негују породични односи, с обзиром да је традиција да тог дана ближњи буду на окупу.
Разноразне варијације у обичајима углавном су узроковане поднебљем, али основни елементи прославе Божића присутни су свуда – уношење Бадњака у кућу и његово паљење, Бадње вече, чесница, положајник. Рецимо, ако на Божић пада снег, верује се да ће година бити родна. Затим, сматра се да на Божић никако не ваља ни за људе, ни за стоку, ни за летину да пада киша. Добро је на Божић, после ручка, отпочети неки рад. Верује се да ће људи тада бити вредни и да ће им послови ићи од руке. За време Божића не дају се ствари из куће, нема вересије. Људи се мире и праштају једни другима.
