Роман “Заводник ништавила” представља историју три века српских сеоба у Русију и руских сеоба у Србију и може се читати као мала историја емиграције. Једна од основних тема романа јесте искуство 20. века у коме људи постају свесни да жртве учествују у злочину и да жртве често помажу злочинцу, као и да су у својој немоћи неретко још суровије.
Испричан у женском лицу, у 33 поглавља, „Заводник ништавила“ је апокрифна биографија Вере Клусов, лаборанткиње у Државном заводу за узгој експерименталних животиња у Припјату крај Чернобила. Клусова је имала искуство инцеста, што је данас веома актуелна област, посебно интересантна у комбинацији са њеном професионалном орјентацијом и злочином који се дешава.
Роман је по структури кружни лавиринт, где је последње поглавље у ствари песма састављена од почетних реченица претходна 32 поглавља, а последњи стих је мото који претходи роману. „Заводник ништавила“ је прича замишљена као метафора, социјализам као лажни инцест.
Аутор романа, Предраг Марковић, је свој претходни роман “Отменост душе” написао 1989, а потом се посветио уређивању, издавању и промоцији књига у оквиру своје издавачке куће „Стубови културе“ и друштвеном ангажману, када је био на позицији председника Народне скупштине, министра културе и информационог друштва и шефа парламентарне мисије у Скупштини Црноморских земаља. Члан је Крунског савета принца Александра Карађорђевића.
