Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светим апостолима Вартоломеју и Варнави. Ове године овај празник пао се управо за време поста Светих апостола.
Свети апостол Вартоломеј, један је од дванаест великих апостола Христових, односно његових ученика. Проповедао је Јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом, најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су ови апостоли молитвом умртвили огромну змију коју су незнабошци обожавали и држали у храму. Због тог чина незнабошци су их осудили и разапели на крст и то апостола Вартоломеја наопако. Управо тада се десио снажан земљотрес. Присутни људи, мислећи да их Бог кажњава због ових мученика, скинули су их са крста, али апостол Филип већ беше издахнуо, док је апостол Вартоломеј још био у животу.
Вартоломеј је пoтом отишао у Индију, где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг. Епископ Агатон сахранио га је у храм, а касније мошти овог свеца пренете су у Беневент, па у Рим.
Свети апостол Варнава, један је од седамдесеторице ученика звао се прво Јосиф, али су га апостоли назвали Варнава – Син Утехе јер је умео ванредно да теши људске душе. Његов гроб је остао непознат вековима, међутим у време Халкидонског сабора, чудесно се сазнало за његов гроб. После откривања чудесних моштију, Кипарска црква је као апостолска проглашена самосталном. Стога се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.
У неким деловима Србије овај празник назива се још и Вратолома, те су присутна бројна веровања као што је веровање да се не ваља пети на дрво, да се не би сломио врат као и да треба избегавати сва места на којима вреба опасност од пада. У неким деловима источне Србије сматра се да уколико се на Вратолому ради постоји велика опасност од поплава, олуја и града.