За Јову Ристића, координатора Школе фудбала „Престиж“, спорт је живот. Са правом важи за икону врањског фудбала. Бележи велике резултате као један од најуспешнијих фудбалера, а сада и као тренер младим фудбалским талентима. Деца су покретачи његовог рада, како каже, они су наша будућност и у њих треба улагати.
Рођен је у Врању 31. октобра 1975. године где је завршио Основну школу „Радоје Домановић“ а потом и средњу Економско трговинску школу. Прве фудбалске кораке je направио у Динаму 1987. године. Играо je за селекције петлића, пионира и омладинаца и прошао комплетну омладинску школу.
– Био сам стандардан у свим селекцијама, а често сам био позиван и на селекције региона источне Србије у свом узрасту са најталентованијим дечацима. Године 1993. дебитовао сам за први тим на пријатељској утакмици са Љуботеном из Тетова. После тога сам као млад играч упоредо играјући за омладинце тренирао и са првим тимом и био део првенствених утакмица. Моја прва утакмица у жуто плавом дресу коју сам почео као стартер била је у пролеће 1994. године против Прогреса из Пирота на препуном градском стадиону. Од тада сам постао стандардни играч, а те исте године Динамо се из Нишке зоне преселио у Српску лигу – каже Ристић.
До 1998. године, играо је у Динаму. Те године, шест месеци био је и капитен тима са непуне 23 године. Према неким подацима један од најмлађих капитена у историји клуба. У зиму 1998. прелази из Динама у друголигашки Врбас у коме остаје пет година.
– За Врбас сам играо пуних пет сезона, а задњих неколико утакмица био и капитен тима. Врбас се тада такмичио у другој лиги и био је један од најорганизованијих клубова у Војводини. 2003. се враћам у Динамо где играм још три године за први тим. Са Динамом опет као капитен тима остварујем историјски успех улазак у Прву лигу Србије, први пут после 60 година постајања клуба – објашњава овај заљубљеник у фудбал.
За Динамо и Врбас је одиграо преко 600 утакмица и имао одличну сарадњу са тренерима и својим колегама фудбалерима са којима је дуги низ година добар пријатељ.
– Многе од њих бих издвојио – Мишу Поповића, Радета Алексића, Кресоја Ђурађа, Николу Ракојевића, Јована Коврлију, Жељка Раћића, Звонка Ивезића и многе друге. Са активним играњем престао сам јуна месеца 2006. године и последњу утакмицу одиграо са Дубочицом у Врању. Имао сам 31 годину и своју одлуку никад нисам променио – каже Ристић.
У августу 2006. Јоца креће право из копачки да ради као тренер млађих категорија Динама.Тренирао је предпетлиће, пионире, омладинце у Квалитетној лиги Србије. Месец дана касније прелази у први тим да ради као асистент тренерима Небојши Максимовићу и Младену Додићу.
– Динамо је тада играо прву лигу Србије. 26 јануара 2009. године у Спортској хали на једном тренингу приликом вежбе истезања пада ми оградни зид са рукохватом на ноге. После четири месеци тешке борбе и четири операција, од којих је једна у Врању и три у Клиничком центру у Нишу остајем без 70 одсто стопала. Тешка повреда ме одвојила од терена годину дана – сећа се Јоца.
Фудбалу се враћа као координатор Омладинске школе Динама 2010. На том месту остаје до лета 2017. године. У том периоду учествовао је у организацији близу 1.000 утакмица омладинске школе.
– Упоредо као координатор радио сам и као тренер готово свих селекција од петлића до омладинаца. Остаће упамћено да смо гостовали и Звезди, ОФК Београду, Работничком и још многим другим познатим клубовима.
У лето 2017. године почињем да радим са школом фудбала Престиж. После годину дана рада школа броји 120 полазника, а одиграли смо и преко 100 утакмица од којих су многе имале и такмичарски и међународни карактер.Учествовали смо на турнирима у Бугарској и Македонији, играли утакмице са клубовима из нашег региона. У школи фудбала тренирају дечаци од 6 до 11 година и једна смо од најмасовнијих школа фудбала на југу Србије – каже Ристић.
-
- Фото: Врањска плус
Радећи у као спортски радник, организовао је више од 100 утакмица ветерана и око 80 хуманитарних акција помажући тако људима којима је помоћ била неопходна. Прву акцију коју су извели мали спортисти и велики људи била је намењена Анастасији Трајковић из Врања која је боловала од тешког облика рака. Након те, акције су се низале једна за другом. Више активности су спровели за Ану Илић, младу песникињу из Владичиног Хана, оболелу од Фридрајхове атаксије, помогли су Страхињи Стојановићу, касније преминулом од леукемије, Марку Златановићу оболелом од церебралне парализе, угроженима од поплава и многим другим појединицима и породицама којима је помоћ била неопходна. Такође, ова екипа је подржала акције националног удружења родитеља деце оболеле од рака “Нурдор”, “Загрли за ретке болести”, “Друг није мета” и многе друге.
– Још увек радим као координатор Школе фудбала Престиж и потпуно сам задовољан и испуњен у раду са децом јер је школа пуно напредовала за годину дана рада. Поседујем С лиценцу Фудбалског савеза Србије – завршава своју причу Јова Ристић кога сви у Врању познају као Јоцу.
Његов животни позив је терен, душа фудбал а његова мотивација добри људи, породица, супруга и ћерке Јована и Исидора.
Пројекат „Треће полувреме“ подржан је од стране Града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања у 2018. години.
