Марјан Ђорђевић Мацан: „Динамо“ у души, а КМФ „Врање“ у срцу

Марјан Ђорђевић Мацан је један од најталентованијих играча које је Врање изнедрило. Рођен је 25. фебруара 1975. године. У граду под Пржаром је завршио ОШ „Вук Караџић“ и средњу Техничку школу. Своју фудбалску каријеру започео је са девет година у ФК „Коштана“. Први тренер му је био чувени Ноки Фунци.

– Већ са 15 година прелазим у ФК „Динамо“ где играм пола године за омладинце под вођством Мише Поповића који ме са непуних 16 година пребацује у први тим где проводим пуне четири године, до служења војног рока. Сви успеси Динама су везани и за моју каријеру. Прво сам наступао у међурепубличкој лиги када је клуб носио име ФК „Врање“. Онда сам са клубом успео да се вратим у српску лигу у сезони 1993/1994, а касније и да се изборим за први улазак у Прву лигу Србије као капитен те генерације заједно са Јовом Ристићем – сећа се својих почетака Ђорђевић.

Напушта Динамо 1999. године на две године. Одлази прво у ФК „БСК“ из Бујановца, где после само шест месеци одлази у ФК „Цар Константин“ из Ниша са којим такође улази у тадашњу Прву Б лигу, што је био историјски успех за овај клуб.

– У тој сезони сам постигао 13 голова и имао 11 асистенција за клуб и био набоље оцењен играч српске лиге Исток у сезони 2001/2002. За ФК „Цар Константин“ сам одиграо укупно 45 утакмица и постигао 21 гол као везни играч. После одисеје у Нишу враћам се у моје Врање и мој вољени клуб ФК „Динамо“ где такође остварујем историјски успех – улазак у Прву лигу у сезони 2005/06. – каже Ђорђевић.

Током своје каријере Мацан како га сви познају у Врању, имао је спортску срећу да ради, учи и усавршава се са великим тренерима попут Мише Поповића, Слободана Гарашанина Цумбура, Слободана Стошића Цобија. Тренирао је и са Слободаном Халиловићем, Љубом Стевановићем, Драганом Антићем Рецком, Мирком Илићем Зубаном и многим другим. Каријеру у Динаму завршава у 32. години са преко 100 постигнутих голова и са капитенском траком на руци и са 15 година стажа у клубу.

После успешне каријере у великом фудбалу, Ђорђевић не оставља терен. Прелази на мали фудбал односно футсал.

– У Клубу малог фудбала проводим пуних шест година и из тадашње Друге лиге улазимо у Прву Футсал лигу, што је такође био велики успех у мојој каријери – каже Мацан.

Своју фудбалску каријеру овог пута на малом терену овај спортиста у срцу и души завршава у 38. години као најбољи стрелац и асистент екипе у сезони 2012/2013.

-Сви су ме поштовали пре свега због мог пожртвовања и борбености како на терену тако и ван њега што може потврдити верна навијачка публика. После кариере која је трајала пуних 29 година прешао сам у тренерске воде. Тренутно обављам функцију спортског директора у Градском КМФ „Врање“ у којем такође остварујемо одличне резултате. Надам се да ћу бити успешан спортски радник као што сам био и фудбалер, јер сматрам да сам као фудбалер много дао пре свега ФК „Динамо“ са преко 500 утакмица у његовом жутом дресу.

За крај желим да додам само још једну реченицу са поносом – ФК „Динамо“ је у мојој души а ГКМФ „Врање“ у мом срцу и обрнуто – завршава своју причу Мацан за кога спортски стручњаци кажу да је пре свега добар човек а потом и добар спортиста.

Марјан Ђорђевић Мацан живи у свом родном граду под Пржаром. Ради у Градској управи, ожењен је и има двоје деце.

Пројекат „Треће полувреме“ подржан је од стране Града Врања на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања у 2018. години.