Петог дана позоришног фестивала Бори Станковићу у част, врањска публика имала је прилику да погледа остварење „Бановић Страхиња“. Реч je о представи која је настала у копродукцији Шабачког и Народног позоришта из Приштине. По тексту Борислава Михајловића Михиза, комад је на сцену поставио Небојша Брадић.
Представа „Бановић Страхиња“ прича је о појединцу који допушта историји да се одвија онако како је записано у уџбеницима, али не допушта да политички разлог превлада његово лично морално уверење. Редитељ комада Небојша Брадић сместио је радњу у телевизијски студио, желећи јасно да гледаоцу предочи да је јавности изложено све оно што је заправо требало да буде интимна ствар породице. Тако породична драма, издаја сестре Југовића, постаје телевизијски шоу за широке масе. Међутим, ни Југовићи, ни Страхињићи нису само фамилије од славних српских лоза, већ и веома важне карике српске државе пред сам Kосовски бој. Тема овог комада, издаја сестре Југовића и жене Бановић Страхиње, њен добровољни бег са турским насилником, представља медијску тему, јер и данас би се тиме бескрајно замајавале широке масе, не размишљајући о својој стварној пропасти… С друге стране, мајка Југовића, је заправо свемоћни редитељ њихових живота која са микс пулта, из продуценске кабине, командује својом породицом, али и историјом. Зоран Карајић који глуми оца Југ Богдана нашао је праву меру да одигра пиона, скрајнутог господара, којима командује мајка, и осећајног родитеља, коме преостаје само да воли своју кћер, без снаге и могућности да је одбрани. Иако је настала пре мого година ова Михизова драма једнако је актуелна и у овом тренутку.
Иако је породица осуђује на страшном породичном суду, Бановић Страхиња, кога тумачи Небојша Ђорђевић, ипак пресуђује, спасавајући својој жени живот, јер не жели да искорачи из сопствене кривице за њену издају. Војин Југовић, главни актер,кога брилијантно глуми Милан Васић, оличење је савременог политичара, који сматра да интерес државе треба да буде изнад породичне љубави. Сестру Југовића, Милена Јакшић игра у сведеној одећи која подсећа на затвореничку униформу, са тетоважом на челу, као симболом доживотног белега. Две камере испред сцене и велико платно на којем је пренос свега што се дешава на сцени асоцира на ријалити шоу и живи пренос. Истовремено на тв пријемнику у дну сцене смењују се ужасни призори последњег рата на Косову и Метохији. Брадићева поставка Михизовог Бановић Страхиње представља индивидуалистички бунт против ауторитета, као потребу човека да сачува себе пред суровим насртајима друштвених конвенција и политике.
Позоришно остварење „Како одржавати фикус“ Народног позоришта из Ужица затвара овогодишње Борине позоришне дане. Овај комад по тексту Огњена Обрадовића режирао је млади редитељ Југ Ђорђевића из Врања. Последњег дана фестивала биће проглашена и најбоља представа по оцени публике.
