У два изложбена простора у Врању, Галерији Народног музеја, где је поставка „Магични свет – Ретроспектива“, и Галерији Народног универзитета, где су дела из циклуса „Магични свет – Љубав“, Весна Маринковић Станковић представила се врањској публици са 85 платна. Да је Весна признати ликовни уметник и педагошки радник говори чињеница да су обе Галерије у понедељак увече биле препуне љубитеља ликовне уметности и поштоваоци њеног лика и дела.
-Kада сам негде 2002. године почела да радим циклус слика „Магични свет“, нисам могла ни да претпоставим да ће то да прерасте у стил. Сада то више не да није циклус слика, већ је мој стил изражавања. Имала сам потребу да првенствено због себе сагледам све те слике. Некако се у мени после свега створила потреба да сублимирам све оно што сам радила више од 15 година – рекла је Весна Маринковић Станковић говорећи о разлозима зашто је решила да у једној вечери буду отворене две њене изложбе у Врању.
-Да сам ја задовољна светом онаквим какав јесте, ја бих била реалиста. Не бих стварала неки свој свет, тај магични свет. Магични свет је свет чистоте и некако је моја мисао да је задатак свих нас да покушамо да створимо рај на земљи. Својим магичним светом управо то призивам. Знам да живот није шетња цветним пољем, али ја људима управо то желим, нагласила је она.
У Галерији Народног музеја изложбу која је ретроспектива радова од 2002., отворила је кустос Мирјана Јовановић.
У Галерији Народног универзитета, где су се нашли радови из ове године, директорка Гордана Димитријевић казала је да је ова изложба по много чему посебна. Најпре, јединствена је по томе што се први пут у Врању отвара изложбе једног аутора у две Галерије, а затим и по томе што аутор изложбе није само сликар, већ и педагошки радник, неко ко 20 година води Ликовну радионицу у Врању, сарађује са децом, са младим талентима који захваљујући њеној енергији и знању налазе свој стваралачки пут – рекла је Димитријевићева.
Отварајући изложбу “Магични свет – љубав“ млада уметница Ева Мештровић нагласила је да Весна Маринковић Станковић невероватним колоритом, лакоћом и смелошћу потеза нуди свет чистоте и љубави.
– Весна прича причу о заједништву, чистоти и невиности које животињско носи, док је идеја о људском остала с друге стране слике. Она доказује да ми као људска бића немамо ексклузивно право на љубав, већ и сви остали облици живота око нас – рекла је Мештровићева.
Колико је Веснин израз постао препознатљив говори чињеница да су се мотиви са њених платна нашли и на предмети у виду шоља за кафу, табакера и одевних предмета уз поруку “уметност за понети“.
