Гост телевизије Врањска плус био je први човек општине Владичин Хан, Горан Младеновић, који је том приликом говорио о привредном и економском развоју, инфраструктурним радовима као и комуналном програму oпштине на чијем је челу. Истакао је да је до сада доста тога урађено, али да ће се радови наставити. Преносимо део разговора са њим, односно одговоре на кључна питања која су занимала новинаре наше медијске куће, али и гледаоце који су се током вечери уживо укључивали у наш програм.
1. Колико сте Ви као члан Главног одбора Српске напредне странке допринели да Владичин Хан постане видљив на мапи Србије и да крене да живи?
Јако је важан контакт са вишим нивоима управљања. Битно је да пројекти које им упућујете буду реални, рационални, прогресивни, значајни за вашу средину. Југ Србије никада није био овако привилегован и никада нисмо имали бољи третман.
Према свим показатељима 2012. године, када сам преузео дужност председника општине Владичин Хан, били смо на самом дну на државној лествици и по просечним зарадама и по проценту запослених. На основу тих критеријума, били смо сврстани у ред девастираних општина. То је био тежак ударац за једну локалну самоуправу у којој су од 6.000 производних радника, колико их је било у једном периоду, сви остали на улици. Фопа је некада имала 1.100 радника, Слога 830, Јужна Морава од 100 до 150, Бетоњерка 70, Балкан Брик је бројао око 200 упослених у механизацији и стотинак оперативаца, а онда смо дошли у ситуацију да су сва предузећа или отишла у стечај или у банкротство, припремљена за ликвидацију. Од Делишеса који је имао хиљаду производних радника и још можда толико коопераната, на терену се свело на неких 100 до 150 запослених у срцу комбината. Полако смо мењали привредну слику општине Владичин Хан, на различите начине, кроз довођење нових инвеститора и припрему привредних субјеката за продају. Ми смо припремили и успешно продали Јужну Мораву, то је сада Смелтинг, затим Бетоњерку, Млекару коју је купио бугарски инвеститор. Круна нашег успеха је Теклас који тренутно запошљава око 600 радника, до краја године запослиће још неких 250 до 300, тако да ћемо врло брзо доћи до броја од хиљаду запослених. Најбоља реклама за Теклас су радници који говоре и о условима рада и о износима зарада које се крећу у дијапазону од 30 до 60 хиљада динара. Они добијају 13. плату а разговара се о томе да почну да добијају и 14. на годишњем нивоу. Ту има радника и из Врања и из Сурдулице и показали су се као јако добра и квалитетна радна снага. Оно што нам представља велики проблем у овом тренутку је Фопа, фабрика омотног папира и амбалаже, која је камен спотицања. Њен статус још увек није решен, нису решени правно-имовински односи и ко зна када ће бити. Још један сличан случај је Механизација која је отишла у стечај, а њена хала се налази делом на републичком, делом на општинском земљишту. Нико неће да купи мачку у џаку.
2. Ради се на реконструкцији, адаптацији и асфалтирању путева и улица како у ширем центру, тако и у сеоским месним заједницама. Колико сте блиски са суграђанима?
Ја сам често у контакту са суграђанима, с обзиром на то да редовно нешто радимо. Док се радови изводе, разговарамо са људима и видимо да су срећни. Ових дана се мало шалимо да у Хану спроводимо инфраструктурну револуцију. Актуелно је асфалтирање Малог Белог Поља у Прекодолцу где 40 година није било пута, што је донација Интеграла. Поред тога, ова компанија донирала је општини Владичин Хан и уређење једне улице у Житорађу преко пута плинске станице и опет у Прекодолцу у махали званој Чарабак. То је велика ствар за период од годину дана када су у питању донације.
Асфалтира се и Стубал, локални путни правац и то поправљају Коридори. Више од два километра је у року од месец дана добила ова месна заједница у путној инфраструктури. Следи реконструкција улице Јована Јовановића Змаја у дужини од 100 метара. Радиће се и деоница Џеп – Гариње, као и пут у Мртвици у дужини од два километра.
Након што је у Мазараћу уведен водоводни систем, Стубал ће добити канализацију, а у Прибоју ће бити замењен цевовод како би притисак воде био јачи. Расписан је јавни позив да Летовиште добије пут, а радимо на томе да и у Козници регулишемо воду.
Поменуо бих Карађорђеву улицу у Пољани где се раде вода и канализација, након чега следи асфалтирање. Асфалтом смо пресвукли Краковицу у Житорађу, део пута од Прекодолца до Дугих Њива. Када је у питању мост Врла, пројектоваћемо наставак регулације реке Врла, као и парк испод моста који ће се звати исто, ту ћемо имати кафић, зеленило, клупе, расвету. У улици Градимира Михајловића, која се налази на излазу из Хана према Сурдулици баш код моста, радимо тротоаре, коловозе, парк. Правимо туристичку атракцију где се надамо да ћемо, ако паметно користимо потенцијале, успети да људе који пролазе Коридором намамимо да свраћају у Владичин Хан.
Правимо велики пројекат са општином Сурдулица у вези са изградњом колектора за прикупљање и одвођење отпадних вода и постројења за пречишћавање отпадних вода са делова територија двеју општина, како бисмо ниво заштите природе подигли на виши ниво.
3. Колико за Владичин Хан значи изградња аутопута и да ли се већ сада осећа неки бољитак?
Вишеструка је корист од градње аутопута. Када имате аутопут, имате и веће могућности да доводите озбиљне инвеститоре у ваше место, јер нико неће да иде да инвестира тамо где је слепо црево. Ако имате аутопут а уз то још и гасификацију, у модерним условима привређивања се сматра да сте конкурентна локална самоуправа, поред привилегија које држава на макроекономском плану спроводи према инвеститорима како домаћим, тако и страним. Зато је важно да се аутопут што пре заврши, зато је толики притисак на Коридоре да што пре окончају његову градњу. Док се гради сам аутопут, користи су немерљиве јер се прво повећа број инжењера, радника, људи који долазе са стране да ту раде. Повећа се број фирми, појача се проток новца, јер то су велике инвестиције и огромна улагања реда величине 70 милиона евра, што изазива потрес на локалном нивоу. Траже се већи капацитети, онда да се тим радницима обезбеди храна, некада су имали три оброка дневно јер се радило и у три смене. Крене потражња стамбених јединица за оне који прате послове на Коридору, јави се потреба за издавањем пословног простора јер те фирме морају у неком амбијенту да послују. Онда вам ангажују локално становништво, тако да смо имали у шпицу 300 до 400 људи из Хана који су радили на Коридору. Имате и привреднике из Хана који се јављају као подизвођачи и они су јако лепо напредовали, на пример фирма Хан пут је најбоље искористила ту ситуацију. Лепо су напредовале и породичне компаније Грађевинац и Стојановић, које су профитирале и у знању и у опреми. У Владичином Хану осетио се значајан помак од када је актуелна градња аутопута.
4. С обзиром на то да се ближи крај године, који су приоритети за следећу?
Наставићемо са уређењем улица на територији општине од којих је приоритетна Жикице Јовановића Шпанца. Насеље Кула ће након скидања коцке бити комплетно асфалтирано, а баш за ту локацију планирана је и градња хотела са четири звездице где је власник откупио земљиште, али је потребно још додатног земљишта да би пројекат могао да се имплементира. Ужурбано се ради на припремању документације за улицу Боре Станковића која се налази на улазу у насеље Росуља, следећа ће бити улица Први мај у насељу Пољана, а онда и Јурија Гагарина. У плану је пројектовање тротоара Сува Морава, Репинце и проширење на мосту. Колико ћемо од свих тих послова успети да реализујемо видећемо, оно што не успемо завршићемо 2020. године.
Младеновић је објаснио да се лакше долази до новца него до пројектне документације и додао да тренутно нема пројеката на чекању, чему доприносе добри односи локалне самоуправе са вишим нивоима власти. Иначе, буџет општине Владичин Хан је 834 милиона динара за текућу годину.
Пројекат „Пробуди свој град“ реализује се под покровитељством општине Владичин Хан
