Бадњи дан се прославља уочи Божића и представља последњи и најстрожи дан божићног поста. Назив је добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Те обичаје су Срби наследили од својих предака.
У неким деловима наше земље, домаћини још увек раном зором иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе поред куће, пре уношења и стављања на огњиште. Бадњак се ипак најчешће купује на пијаци вече пре или на Божићно јутро, затим се уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.
Трпеза на Бадњи дан је искљичиво посна и спремају се риба, подварак и пасуљ уз купус или кромпир салату. За време ручка би се попила и чаша црвеног вина, за срећу и радост током читаве године. Средина стола се традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
Највећи део радњи и обичаја везан је за Бадње вече, кадa домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, потом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Бадња вечера је такође посна, али је трпеза богата и обилује јелом и пићем.
Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би година која је почела протекла у миру и слози.
Укућани су некада током ноћи остајали будни и чекали да бадњак прегори, а ономе ко то први спази припадала је награда од домаћина. Тренутак прегоревања оглашаван је пуцњем из оружја. Знало се да кад почну пуцњи да се разлежу, значило је да бадњаци приспевају.
У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
