Српска православна црква и њени верници славе данас успомену на Светог Саву, првог српског просветитеља и архиепскопа српске православне цркве.
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
Kao младић Растко је добио од оца на управљање Захумље. Међутим, убрзо потом 1192. године побегао је на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона и добио име Сава.
Са својим оцем, који се такође замонашио и добио име Симеон, подигао је манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори.
Свети Сава познат је у историји и по томе што је измирио завађену браћу великог жупан Стефана Првовенчаног и кнеза Вукана
Растко Немањић, монах Сава, истовремено се бавио и просветитељским радом, настојећи да приближи свом народу основе верске и световне поуке.
Сава I Српски успео је да код Васељенског патријарха и Никејског цара издејствује аутокефалност српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву за првог архиепископа Србије. Додељену му улогу Сава обавља све до 1233. године, када га је заменио његов ученик Арсеније I Сремац.
За оно време био је веома учен и свестран, тако да је између осталог и два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника у средњем веку код Срба. Његова најзначајнија писана дела су “Житије Светог Симеона“, “Карејски типик“, “Хиландарски типик“ и “Студенички типик“, као и “Законоправило“.
Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете у средњем веку. У Србији и Републици Српској се 27. јануар по новом календару, дан његове смрти, обележава као школска слава..
Савин култ у народу је увек био јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-пашаје наредио да се спали мошти Светог Саве на Врачару 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
