Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Бадњи дан се прославља уочи Божића и представља последњи и најстрожи дан божићног поста. Назив је добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Те обичаје су Срби наследили од својих предака.
У неким деловима наше земље, домаћини још увек раном зором иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе поред куће, пре уношења и стављања на огњиште. Бадњак се ипак најчешће купује на пијаци вече пре или на Божићно јутро, затим се уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.
Трпеза на Бадњи дан је искљичиво посна и спремају се риба, подварак и пасуљ уз купус или кромпир салату. За време ручка би се попила и чаша црвеног вина, за срећу и радост током читаве године. Средина стола се традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
Највећи део радњи и обичаја везан је за Бадње вече, кадa домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, потом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру.
Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би година која је почела протекла у миру и слози. У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу. Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
