Друштво за заштиту и проучавање птица Србије од 10. до 30. јануара спроводи Међународни попис птица водених станишта (International Waterbird Census – IWC). Ова је једна од најстаријих истраживачких акција која се на простору Србије спроводи од 1982. године. Неколико стотина чланова и волонтера Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у наредним данима ће обићи реке, језера, баре, акумулације, рибњаке, канале и слична водена станишта у потрази за птицама.
Орнитолози и љубитељи птица лоцираће и пребројати дивље патке, гуске, барске коке, ждралове, чапље, ронце, гњурце, корморане, галебове, шљуке и бројне друге врсте дивљих птица које живе уз водена станишта, попут угроженог белорепана и црног орла. Посебна пажња током овогодишњег пописа биће посвећена пребројавању и утврђивању старосне структуре три врсте лабудова којих се могу видети у Европи и Србији и то лабуда грпца, великог и малог лабуда.
„Циљ овог истраживања је обилазак целокупних токова наших највећих река попут Дунава, Саве, Тисе, Западне Мораве и Дрине ради пребројавања и праћења кретања птица. Пребројавање птица на Дунаву ове, као и ранијих година, радиће се са воде и са копна и то нам је највећи изазов“, каже Марко Шћибан, координатор пописа птица из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и додаје: „Птице мочварице постају све угроженије широм света, првенствено због губитка станишта, али и тамо где постоје одговарајући станишни услови птице водених станишта наилазе на бројне проблеме које узрокују људи. Ту бих истакао проблем тровања оловом.“
Када је у питању тровање оловом проблем лежи у лову оловном сачмом на воденим површинама. Према истраживању које су орнитолози из ДЗППС урадили у Србији се годишње у рибњаке, језера и реке испуца око 5,5 тона оловне сачме! На овај начин сваке године више од 20 милиона нових куглица олова доспева у животну средину, чиме се угрожава јавно здравље и безбедност грађана. Олово је високотоксичан метал који изазива тешку анемију и утиче на нервни систем, крвоток, јетру и бубреге. Тровање оловом изазива летаргију, слепило, парализу плућа и цревног тракта, напад и смрт, како код животиња, тако и код људи.
Поред евидентирања врста и бројности уочених птица, истраживачи ће бележити и да ли се на воденим површинама које се обилазе лови, пратиће какво је стање екосистема, обала и шума у приобаљу река.
Учешће у зимском попису птица одвија се на волонтерској основи, а успех акције зависи од добре воље и мотивације учесника. Акција је одлична прилика да се нови волонтери прикључе, науче да распознају и пописују птице, и обиђу многе крајеве Србије.
Након завршеног пописа, сви подаци о забележеним и избројаним птицама у нашој земљи биће прослеђени у светску базу података, у Биро за истраживање водених птица у Холандију, као и надлежним заводима за заштиту природе у Београду и Новом Саду.
Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
