Српска православна црква и њени верници данас обележавају велики празник – Задушнице, када се обилазе гробови и пале свеће за преминуле.
Зимске задушнице су увек у суботу, пред Месне покладе, јер је Исус Христ тај дан уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен. Пред Духове су летње задушнице, Михољске су пред Михољдан, а јесење митровске задушнице увек су суботу пред Митровдан.
На гробље и у цркву се носи кувано жито. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву. Верници се тамо моле за покој душа умрлих, а чине и милостињу.
У народу постоји веровање да ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку и тами.
