Православни хришћани данас обележавају Беле покладе, празник у народу познатији као Прочке. На овај дан тражи се опроштај грехова, али се и припрема за Велики пост. Једе се масна храна али не и месо, а већ од поноћи искључиво посна храна.
Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе, јер се тог дана опраштају свађе и увреде и сви се међусобно друже и чашћавају.
Постоје разни обичаји када је у питању начин на који се обележава овај празник. У Пчињи се, на пример, направе велике гомиле сламе на сред села и запале. Та ватра се назива крлештица.
Велики пост почиње у понедељак, 2. марта, а завршава се Васкрсењем Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године пада 19. априла.
Прва недеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља.
Велики или Часни пост добио је име према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос. Пост је установљен по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушња која му је поставио сотона.
Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свету тајну причешћа. Пост осим телесног подбига у смислу одрицања од хране животињског порекла пре свега представља време када посебну пажњу треба обратити на своје мисли, речи и дела и духовни живот.
