У целости преносимо текст који је под насловом „Ко то тамо о победи снева“ објавио портал „Pod Przar Press“.
Танталове муке – могао би бити најблажи синоним онога што је уследило након 4. марта, дана када су у Србији расписани локални и парламентарни избори. И то не за све политичке партије, јер су неке попут СНС-а са одушевљењем дочекале тај дан, док су се ЈС, СПС, Нова Србија, па најблаже речено, нашле у стању шока.
Наиме, по Закону о локалним изборима, кандидате за одборнике могу предлагати регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана, које својим потписима подржи најмање 30 бирача у изборној јединици. Укратко, да би странка могла да преда листу од 65 предложених одборника, мора да сакупи најмање 2000 потписа, е ту креће „забава”. Испред врањских социјалиста се оглашава Зоран Антић, самоуверен без основа, као и обично копира идеју напредњака предлажући листу са готово половином жена и младих на листи кандидата за одборнике, али изузимајући своју маленкост као носиоца листе, јер упркос покушају да тај потез пред грађанима оправда, није непознаница нетрпељивост коју деценијама уназад, Врањанци осећају према врхушки ове странке у граду.
Једина утеха социјалистима јесте агонија која је завладала у просторијама ГрО ЈС у Врању која се одлучила на коалицију са ГГ „Врање Врањанцима”. Док Манић испред ЈС најављује изненађење које ће приредити ова коалиција на изборима, Николић из ГГВВ се узда у гласове младих и унапред се радује завидном стању буџетских средстава Града. Ни један ни други пак не виде начина да обезбеде довољан број оверених потписа, јер је цифра од 2000 такође мисаона именица, а камо ли остварив циљ.
Градски кулоари су препуни прича да странке са тегобним прикупљањем подршке неретко прибегавају недозвољеним средствима у прибављању оверених потписа, о чему Српска Десница говори нашироко у свом саопштењу. Врхунац расула је у штабу Нове Србије, чији су се чланови молили Богу да се Веља Илић дозове памети и определи за бојкот као и сви губитници, али глад за фотељом је преовладала. Kако не могу да сакупе ни један проценат потребних гласова, најхрабрији из тих редова Ивица Петрушевић је, по незваничним изворима, побегао за Kрагујевац у потрази за оправдањем бруке и срамоте која им следи.
То су досадашње назнаке победе СПС-а, ЈС-а и Нове Србије у самосталном походу освајања власти на локалу. Ако узмемо у обзир да је Српска напредна странка одмах по расписивању избора за само неколико сати сакупила потребан број гласова и ушла у изборну трку, остале очекује такав шамар грађана од којег се неће лако опоравити, стоји у тексту који је објавио портал „Pod Przar Press“.
