Колектив одељења хирургије врањске болнице огласио се поводом смрти др Вукашина Антића, хирурга и великог хуманисте.
Поштовани суграђани, обраћамо вам се поводом смрти нашег драгог колеге, искреног пријатеља, плодоносног учитеља, али изнад свега једне благородне душе, чије ће се име тек памтити и спомињати. Драги наш Вуле, ова светска несрећа није нам дозволила да се од тебе опростимо онако како то царски ваља и требује. Опрости нам и на овом безречју и малоречју, али толико смо били кадри. Увек си био насмејан и ведрог духа према свима на послу, а нарочито према пацијентима, али као да се иза тога крило неко тешко бреме. Бреме оца, супруга, хирурга, али највише бреме храброг борца за опште добро. Твоја социјална мисао изнедрена у познатој врањској, грађанској и интелектуалној породици, није те напуштала до краја живота. Живот ти је био синоним за истину и правду, а хируршка храброст одвела те је и на многе фронтове бивше Југославије, а све са циљем да помогнеш другима. Никада никога ниси издао, твоје преголемо срце издало је само тебе. Твој учитељ и професор др Герзић, пред чијом комисијом си успешно положио хируршки испит, једном приликом је записао:“ Наук медицине и хируршког умијећа даје ти божанску моћ да одложиш смрт болнику. Истиче из тебе нада, страх, чулност, а дарује ти се смисао живота на врху хируршког ножа.“ Твој живот је заиста био пун смисла, за разлику од неких међу нама чији су животи испуњени само бесмислом и због чијих нас је непочинстава често било срамота. У Бога можда и ниси много веровао, али си веровао Црњанском када каже да: „Не постоји смрт, већ постоје само сеобе“. На том путу сеоба сигурни смо да те чека:“ Бескрајни плави круг и у њему звезда“. У звезду се полако и претвараш и то у ону најсјајнију да нас вечно подсећа на тебе и показује нам пут у тренуцима када посустанемо.Ти си вечан и идеш у вечност где те чека најсветлије место на страници историје нашег града и нашег народа. Животним подвигом уписао си себе у памћење, уневши свој часни лик и дело у безобалну вечност божанске љубави. Измакавши се из каљуге нашег доба, чиста образа и још чистије душе одлазиш у свет оних због којих су нас често славили и уздизали на место које нам и не припада. Чувамо сећање на многе наше сусрете и разговоре, на многа твоја упутства и савете. Твоја добродушност никад није дозволила да млађе ти колеге буду у твојој сенци. Буди сигуран да ништа од оног што смо заједно сазнали, искусили и доживели неће бити изгубљено, чуваћемо те као највредније људско наслеђе. Путуј обасјан небеском светлошћу у слободу којој си толико тежио. Сигурни смо да ти милостиви Бог чува место до свога колена. Нека ти је вечна слава и хвала за све чиме си нас неизмерно даривао и опрости што нисмо знали, што нисмо могли и нисмо стигли да ти узвратимо. Драга родбино и пријатељи нашег неумрлог др Вулета, пустите сузе и стиснисте срце слободно, имате и због кога, а имате и за киме, али будите јаки онолико колико се то може, то морате – то морамо, да га ни мртвог не обрукамо. Драги наш Вуле – нека ти рука, а ни глас не задрхте ни на оном свету кад будеш стао пред лице Господње. Нека ти је вечна слава и хвала што си постојао.
Твоји: Неша, Наташа, Саша, Бата, Стошић, Цеца, Игор, Тома, остали хирурзи, специјализанти, сестре, техничари и болничари хируршког одељења.
