Запослени у руднику олова и цинка „Грот” у Кривој Феји данас су обележили Дан рудара у знак сећања на 6. август 1903. када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, која је сада у саставу Рембаса, почео штрајк због лоших финансијских и радних услова рудара.
Због забране окупљања и у складу са пандемијским мерама организована је први пут „Дигитална прослава дана рудара“ путем WEB platforme којој је поред власника рудника Бранислава Јовића присуствовао и Срећко Пејковић начелник Пчињског управног округа. Приказана су три филма о раду Грота који су урађени у продукцији ТВ Врањска плус. Први носи симболичан назив „Прича са петог хоризонта“ и у њему је приказан дан једног рудара. Други филм је „Кроз секторе рудника Грот“ а трећи „Рудник Грот – јуче, данас, сутра“.
Уз традиционални рударски поздрав „Срећно” копачи „црног злата” поздрављају се пре одласка на посао дубоко под земљом. Силазак у јаме за неке је незамислив, али овим људима постао је једина егзистенција. Екипа ТВ Врањска плус је на терену осетила ту опасност која вреба на дубини од 450 метара испод земље у руднику „Грот“. Један од рудара Марјан Стојменовић показао нам је колико је овај посао тежак и ризичан.
-Јама у руднику „Грот је врло комлексна и сложена. Поред седам инжењера који раде на производњи руде, у њој ради и 106 рудара који су директно везани за производњу, 32 запослена који раде на транспорту руде и око 45 људи који повремено улази у јаму. У првих шест месеци ове године произведено је преко 131 тона руде и преко 17,5 хиљада тона јаловине – рекао је управник јаме Драго Лазић.
План руководства рудника „Грот“ је да се лежиште јаме разради како би се одржао ниво овогодишње производње. Статистика показује да од рударског хлеба у Србији живи око 22.000 рудара, док се у Кривој Феји тај број креће изнад 300.
Дигитална прослава рудара завршена је поздравом „Срећно“ коју је упутио директор Златко Драгосављевић.
Специјална емисија о руднику Грот је на програму ТВ Врањске плус вечерас у 19 сати.