Са великом тугом социјалисти Врања примили су вест о смрти Славице Степаненко. Неумитна смрт отргла је из наших редова још једну личност за коју се, слободно, може рећи да је била левичар и по убеђењу и по идејама и по делима. Своју космополитску природу показала је дипломиравши на Групи за светску књижевност Филозофског факултета, а свој патриотизам тако што је сву своју радну каријеру посветила свом Врању, библиотеци и књигама.
Остала је упамћена као велики ентузијаста и неуморни културни радник. Ниједан председник општине није могао, а да не одобри средства за „Славицу и њене књиге“, много је савремених књижевника крочило под кров библиотечке читаонице да би одржали књижевно вече. За време њеног руковођења тадашњим СИЗ-ом културе врањски сликари добили су свој атеље.
Поводом 120 година постојања библиотеке у Врању пише њену монографију. Библиотека „Бора Станковић“ 1993. године, а Славица Степаненко 1996. године добијају највише друштвено признање у библиотечкој делатности – награду „Милорад Панић Суреп“ названу по српском песнику који је обновио и изградио Народну библиотеку Србије порушену у нацистичком бомбардовању 1941. године. Скупштина општине и град Врање јој 1974. и 2000.године додељују и јавно признање „7. септембар“.
У Социјалистичкој партији Србије била је од оснивања. Била је на функцији потпредседника Општинског одбора СПС Врање 1996-1997.године и члан Извршног одбора Скупштине општине Врање – ресор култура од 2000. до 2004. године.
Социјалистичка партија Србије у Врању поносна је што је у својим редовима имала Славицу Степаненко. Од ње се опраштамо речима које су уписане на повељи Сурепове награде: „Чујем родну реч како нам одзвања из дубине од десет векова“.
Почивај у миру другарице Славице, нека ти је вечна слава и хвала – каже се у саопштењу Градског одбора СПС-а.
