Ваздушни напади НАТО снага на Србију, тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан 1999. године. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
У Пчињском округу је 11 локација погођено пројектилима са осиромашеним уранијумом, а пет локација је засуто касетним бомбама. Погинуле су 62 особе, од којих 34 цивила. Рањено је 207 особа. Oштећено је 4.500 стамбених објеката.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Годишњица НАТО бомбардовања у Врању биће обележена у складу са поштовањем епидемиолошких мера у 12 часова крај Споменика погинулим у оружаним акцијама и НАТО агресији од 1999. до 2003. године.
