У знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, широм света се обележава Међународни празник рада – Први мај. У Србији и региону традиционално се у зору излази на Првомајски уранак у природу.
Празник рада обележава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката и штрајкбрехера. У сукобе се умешала полиција, а четири припадника синдиката је убијено.
Наредни дан на Тргу Хејмаркет анархисти су организивали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је тада бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.
На првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај у знак сећања на аферу Хејмаркет у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.
Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.
У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно време. У Немачкој је дошло и до нереда када се у протесте умешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос претњама власти да ће полиција растерати учеснике.
Обелеђавање Празника рад у Србији прешло је дуг пут – од забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Тито 1945. године. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка права и слободе.
У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак.
