У Србији је током 2021. године објављено 10 јавних позива за приватизацију, од којих се девет односило на продају капитала, а један на стратешко партнерство, а поступак приватизације окончан је за шест предузећа, рекао је државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.
Како је рекао, продати су или ће њихова продаја и формално бити окончана ових дана, сомборски Севертранс, Јадран из Гајдобре, Минел концерн, Институт Јарослав Черни, осечинска Крушик пластика, као и да је круна приватизације кроз модел стратешког партнерства приватизација Петрохемије.
Сви ови процеси су или завршени, или ће најкасније у првих неколико дана 2022. године бити процедурално окончани, рекао је Стевановић.
„Увек можете више и боље да урадите, али ако узмете у обзир да у 2020. години избијања пандемије нисмо имали приватизација, а 2021. у којој се пандемија наставила и економије су под притиском корона вируса, мислим да имамо разлога да будемо задовољни“, оценио је Стевановић.
Додао је да су ефекти приватизација на пристојном нивоу јер није једноставно у данашње време заинтересовати купце за капитал који је требало да буде продат пре 20 година.
„Успели смо, настављамо даље. Мислим да ћемо постићи ако не исте, оно боље резултате у 2022. години“, најавио је Стевановић.
Као посебно значајно, због габарита и пословних резултата, као и значаја за буџет и БДП, издваја стратешко партнерство са НИС-ом за Петрохемију.
Истиче да пословање те компаније зависи од односа цена сировина и готових производа, што је последњих година имало повољне ефекте на пословање Петрохемије, али има одлику цикличног кретања.
„После шест, седам година успели смо да са стратешким партнером нађемо заједнички језик и да поступак приватизације окончамо. Стратешки партнер НИС ће у наредних шест година имати обавезу да уложи 150 милиона евра као докапитализацију“, рекао је Стевановић.
Како је објаснио, обавеза је да тај новац буде уложен у изградњу фабрике полипропилена са капацитетом од 140.000 тона годишње.
„Сасвим реално је очекивати да ће ти капацитети сезати до 200.000 тона, што ће додатно подићи конкурентност Петрохемије. А највећи део од 1.100 радника имаће сигурну будућност у компанији која ће бити реорганизована, и у коју ће бити инвестирано“, рекао је Стевановић.
На питање о плановима за приватизацију у 2022. години, Стевановић је оценио да за стратешко партнерство потенцијал можда имају Симпо и Јумко.
„За остале компаније верујемо да ће моћи да се приватизују кроз модел продаје капитала“, рекао је Стевановић и навео да као државне компаније које могу да буду интересантне за приватизацију могу бити Југословенско речно бродарство, Иван Милутиновић – ПИМ и рудник Ковин.
„Највећи залогај је компанија Ласта чији поступак приватизације није реализован у 2020. години и 2021. години због ефеката короне на сектор саобраћаја“, рекао је Стевановић.
Додао је да је Ласта преживела иако као велико предузеће није била у прилици да користи државну помоћ која је усмеравана у сектор малих и средњих фирми.
„Преживели су, опстали, раде, функционишу, још једном су доказали да уз све потешкоће и проблеме они јесу потенцијал за будућег инвеститора и улагача“, оценио је Стевановић.
На питање да ли је задовољан интересовањем за приватизацију државних компанија с обзиром на тренд раста Србије, скренуо је пажњу да се често ради о разваљеним државним фирмама које нису конкурентне на тржишту.
„То нису компаније које могу да повуку кредит, нити да учествују на тендерима на начин на који то могу приватне, здраве, стабилне и развијене компаније. И када данас заинтересујете некога да купи било коју од тих компанија ви сте урадили велику ствар“, рекао је Стевановић.
Нагласио је да је важно да те, још увек државне, компаније више не представљају фискалне ризике.
„Не издваја се за њих више, не знам колико средстава, као у време оних који нас оспоравају. У време од 2000. до 2012. године могли сте да радите и да не радите, а из буџета вам се определе паре, и онда и вук сит и овце на броју. Данас су то компаније које своје обавезе према држави измирују“, рекао је Стевановић.
Додао је да су те компаније сада на суровом тржишту, те да свако од конкуренције може да их нападне и блокира.
„Када такву једну компанију успете да продате, да заинтересујете потенцијалног купца, ви сте заиста остварили велики успех“, оценио је Стевановић и додао да је више бања које су биле у плану приватизације на захтев Министарства здравља скинуто са списка, као и да се у сектору водопривреде застало са приватизацијом, јер је нови план да се уради укрупњавање на четири предузећа.
Објаснио је да је Министарство здравља редефинисало став, па седам, осам бања које су раније биле у плану за приватизацију неће бити приватизовано.
„Проценили су да не треба да буду предмет приватизације и Министарство привреде по том питању неће радити за сада ништа“, рекао је Стевановић.
Додао је да у случајевима Врањске бање, нововарошке бање Златар и Жубора у Куршумлији није било класичне приватизације већ је била продаја државне имовине преко Републичке дирекције за имовину.
„Нови власници инвестирају тамо и верујемо да ће по инвестирању то бити бисери бањског туризма“, рекао је Стевановић и додао да ће кроз инвестиције у Врањској бањи бенефите имати не само Врање него Пчињски округ и југ Србије.
Говорећи о 2022. години рекао је да на тржишту још увек могу да се нађу Бујановачка бања и Сијаринска односно Гејзир бања у Медвеђи.
„Ако се нађе кредибилни инвеститор за ове две бање, држава ће донети одлуку хоће ли их приватизовати или не“, рекао је Стевановић и објаснио да се о приватизацији бања размишља прагматично, како да се потенцијал бања улагањем очува, а посетиоце заинтересују да у бање и дођу кроз здравствени или класични туризам.
„Својинска трансформација у овој области је насушна потреба. Застало се пре свега због короне“, рекао је Стевановић.
Како је навео, бање су током пандемије биле погођене падом у туризму, а са аспекта здравља биле су ресурс који се ставио на располагање држави у борби против корона вируса.
Говорећи о приватизацији водопривредних предузећа Стевановић је открио да се на захтев Министарства пољопривреде одустало од четири већ објављена позива за продају предузећа у Банату.
Истиче да су стварност, живот на терену, поплаве и друге околности, просто натерали ресорно министарство да одлуку о приватизацији преиспита.
„Започете су процесне радње да се од 14-15 водопривредних предузећа направи свега четири која ће територијално и организационо бити функционална и много здравија“, рекао је Стевановић.
Како је оценио, оно што не буде обухватило реструктурирање сектора биће понуђено или кроз приватизацију, или ће отићи у стечај, односно ликвидацију.
„Време ће показати да ли постоји потреба за приватизацијом те четири компаније које ће сада бити мало веће и значајније, и које ће имати више обавеза, али и више шанси да инвестирају у себе, да се занављају, како би и водне токове, и обалоутврде и све објекте на води могли да одржавамо, градимо и чувамо у стању да можемо да се одбранимо од поплава“, рекао је Стевановић.
Стевановић сматра да ће глобална економска кретања, односно утицај пандемије, у великој мери одредити интересовање инвеститора, јер се Србија драстично економски променила и постала део модерног света.
Извор: Танјуг
