Друштво онколошких пацијената Врања на својој Фејсбук страници објавило је причу Данице Коцевске из Врања која живи и ради у Новом Саду.
Текст преносимо у целости:
Даница Kоцевска је одважна и снажна жена.
То се види из њеног погледа, става, начина размишљања. Добивши за непријатеља рак узвратила је храбро уз велику подршку најближих. Ово је њено искуство.
-Тог октобра 2019. добила сам опомену од живота. Најпре сам решила сама са собом, а затим за борбени лет припремила крила – наше синове и супруга. Наздравила сам и саопштила мојим момцима да борба почиње, сестрама и родбини рекла да неће бити суза, сажаљења ни бриге, већ подршка, вера, оптимизам и тотални обрт у начину живота. Опростила сам свима који су ми нанели бол, окренула се и непријатељу рекла да га изазивам на двобој. Лекари су дали своје оружје: поштедна операција леве дојке (мајсторство др Селаковића), 8 хемиотерапија, 19 зрачних и 17 терапија херцептина. Осмех, љубав, вера, песма и шетња су биле наше оружје. Најпре један круг око зграде, затим два…па кварт, а онда километри по Фрушкој гори и поред Дунава. Милош ме је водио викендом у шетње, Филип возио на терапије и стрпљиво сатима чекао, Јован завршавао све административне послове код лекара, комисије и школе и провео ме кроз све дворце у Војводини. Арчи и Тара, наши пси, грејали су утрнуле ноге и миловали душу.
Ум сам окупирала радом: међународни пројекат, издавање уџбеника, снимање часова за РТС, гостовање на телевизији, писање новог пројекта… Право са радио терапије Филип ме је возио на обуку коју сам држала у оквиру пројекта. Функционисала сам као и пре. Терапијске нуспојаве превазилазила сам уз препоруку др Иванова који и дан данас планира моју исхрану и фитотерапију.
Проблем са цистама на дојци открио је др Kитић, проверавао др Антић још 2007. у Врању. Након преласка у Нови Сад улазим у скрининг програм и сваке године редовно идем на мамографију. То је допринело благовременом открићу канцера. На ИО Војводине у Сремској Kаменици уз дивне лекаре и медицинско особље добила сам додатну снага. Ту све функционише. Оно што ме је разочарало јесу административни поступци и чињеница да сам за државу само број, радница на боловању чије лечење и опоравак трају дуго и то, да зло буде веће, током пандемије, али се бирократски апарат мора задовољити месечним извештајима, потврдама и папирологијом којој нема краја.
Ево ме данас опет у учионици са мојим ученицима – изборила сам повратак на посао. Викендом са Јованом пешачим и трчим у природи у просеку 8 – 12 км, обилазимо лепа места, певам, радим оно у чему уживам и не питам се ЗАШТО? У породици са очеве стране мушкарци умиру од рака, жене никада. Верујем да ћу остати једина која је имала овај проблем по женској линији.
И да, нисам носила перику. И тада, као и сада била сам и остајем своја. Снажна, решена, упорна и насмејана. Волим живот јер је мој и имам право да му се радујем. Рецепта нема, ја сам свој моделовала, а ви?
П.С. Фотографисао ме старији син Милош. Чувам је да не заборавим да волим себе 😊“.
„Хвала драгој Даници што је послала овако снажну поруку. Волите живот, и не заборавите да волите себе!“ – стоји на крају овог текста објављеног на Фејсбук страници Друштво онколошких пацијената Врање.
Ово друштво обновило је свој рад 2021. године са циљем да се оболелима омогуће бољи услови за лечење. Председница друштва је Сунчица Станојевић, потпредседник доктор Коста Здравковић, а секретар Небојша Јањић.
