Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен преподобној мученици Параскеви, у народу познатој као Петка Трнова. У црквеном календару овој светитељки посвећен је 8. август, иако је многи мешају са Светом Петком која се празнује 27. октобра. Празник Свете Петке Трнове спада у непокретне, слави се 8. августа по новом односно 26. јула по старом календару.
Иако у црквеном календару није обележен црвеним словом, Срби поштују народна веровања и обичаје. Сматра се женским празником и зато се избегавају сви тежи послови. На овај дан никако не ваља месити хлеб, прати веш, износити пепео или радити било шта од ручних радова, да женама током године не би трнуле руке. Девојке треба да беру цвеће и њиме ките куће да би владала слога и мир, а девојчицама се облаче нове хаљинице да би их пратила срећа.
Поуздано се не зна, али према неким записима, црква посвећена Светој Петки мученици је у 12. или 13. веку подигнута на темељима старе цркве из шестог века, о чему сведоче остаци зидина. По предању, сав камен који је остао након обуставе изградње џамије пребачен је у турско купатило, Амам, због веровања да је чудотворан и да ће тако и вода у купатилу постати лековита.
Турци су порушили цркву желећи да на том месту саграде џамију. Међутим, све што би преко дана сазидали ноћу би се срушило. Тада је, по предању, султан предложио је да се у зидине утисне крст. Тако су и урадили и од тада се богомоља није више рушила, па су је зато и назвали Крстата Џамија.
Након ослобођења Врања од Турака 1878. године српска војска сравнила је са земљом осам џамија у тадашњем Врању, међу којима и Kрстату. Није прошло дуго времена а на темељима порушене џамије саграђена је црквица која је посвећена Светој Петки Великомученици.
Предање каже и да је у зидине цркве уграђен део моштију неког од светаца и да ова црква има исцелитељску моћ. Зато и не чуди чињеница да на поклоњење у ову цркву долазе верници из свих крајева Србије, али и окружења.
