Православни верници обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник који прославља рођење Исуса Христа.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Бадњи дан се прославља уочи Божића и представља последњи и најстрожи дан Божићног поста. Назив је добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Те обичаје су Срби наследили од својих предака.
У неким деловима наше земље, домаћини још увек раном зором иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе поред куће, пре уношења и стављања на огњиште. Бадњак се ипак најчешће купује на пијаци вече пре или на Божићно јутро, затим се уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.
Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и спремају се риба, подварак и пасуљ уз купус или кромпир салату. За време ручка би се попила и чаша црвеног вина, за срећу и радост током читаве године. Средина стола се традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
Највећи део радњи и обичаја везан је за Бадње вече, кадa домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, потом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, прочитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру.
Док су погача, куповни бадњак и богата трпеза обичаји који се могу затећи и у модерној породици, ретко кога можемо чути да некоме честита Бадњи дан. Овај празник честита се једноставним поздравом „срећан Бадњи дан“, односно увече „срећно Бадње вече“. После поноћи већ се може рећи „Христос се роди“, на шта се одговара „ваистину се роди“.
За Бадње вече крцају се ораси. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао. Обичај је и да се на овај дан не позајмљује ништа, јер постоји веровање да оно што припада кући не ваља да буде ван ње на Божић.
Треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би година која је почела протекла у миру и слози. Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
