Српска православна црква данас обележава Лазареву суботу односно Врбицу. Лазарева субота празнује се уочи празника Цвети и посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Догађај Лазаревог васкрсења према Јеванђељу догодио се у Витанији и увод је у Васкрсење. Према Јеванђељу, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног. У хришћанству овај празник има значење победе живота над смрћу те се на богослужењима данас помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника.
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица. Ово је дан дечје радости, јер је, према јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“. Обичај је да се деца, украшена звончићима и венчићима, лепо обуку, одакле и потиче изрека: „Удесио се, као за Врбицу“.
Некада су од куће до куће ишле лазарице и додоле, које су уз песму желеле дому и укућанима напредак и срећу. Данас се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају. Лазарева субота слави се и као крсна слава, са обавезно посном трпезом. Не раде се тежи послови.