Оаза мира и лепоте, двориште породице Стојилковић

Сваки тренутак свог слободног времена Божица Стојилковић из Врања са пуно љубави и елана посвећује уређењу свог дворишта. У наредним минутима водимо вас кроз оазу мира и лепоте породице Стојилковић.

Божица Стојилковић, власница прелепог дворишта још на капији нас је  дочекала  са осмехом на лицу.  Домаћински ред и како традиција налаже, на сточићу нас је сачекала кафа, освежење и неизоставни колачи, а у  прелепом амбијенту, где бег од свакодневице после напорног радног дана, Божица и њена породица свакодневно проналазе.

“Доста рада, труда, понајвише љубави је  уложено у сваки делић нашег дворишта, окућнице али и овог за мене најлепшег и најпријатнијег кутка“, са поносом истиче Божица или Цица, како је из милоште  зову њени укућани и пријатељи.  Некадашњи дрварник, сада је мала етно соба у којој су смештене све старинске ствари које су некада давно красиле дом њихових предака.

Рај за очи и душу, употпуњује и жубор воде са фонтане која је постављена тик уз само одмаралиште, односно етно собу.

На само пар метара од овог мини музеја, у склопу дворишта налази се и прелепо уређен и декорисан простор са скаром.

Поред цвећа које је заштитни знак овог дворишта, наишли смо и на  малине, аронију, купину од којих Божица  припрема веома укусне торте, колаче али и разне ликере. Лимун и мандарина такође су у поседу породице Стојилковић као и четрдесетогодишње стабло јабуке петровке.

Осим етно кутка, за вечерњу релаксацију и уживање Стојилковићи  бирају   терасу под виновом лозом, коју  красе разне врсте цвећа.

Интересовало нас је како и на који начин ове прекрасне петуније, препуне цветова опстају и одолевају временским приликама и да ли  осим неизоставне прихране цвећу заиста треба тепати и  хранити га љубављу? “Сву своју љубав и слободно време првенствено посвећујем  породици, цвећу и дворишту“. Веште руке, мало маште и много љубави и више су него  довољни за једну  овакву, оазу мира и среће. “Уживам у овоме, ово је мој хоби, уживам у сваком тренутку, понајвише у тренутку када случајни или намерни пролазници застану крај пута, погледом упијајући  сваки цвет, упућујући само речи хвале и знатижељне погледе пуне дивљења“, каже Божица.

 

Подели: