Српска православна црква и верници данас светкују Светог Николу празник у народу познатији и као Никољдан.
Свети Никола је рођен у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године. Људи су га још за живота, сматрали светитељем. Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу.
Добра дела чинио је тајно. Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима.
У црквеном календару обележен је црвеним словом. Многе породице славе и заслуг, односно дан уочи саме славе. Пошто се свети Никола пада у време божићног поста и славска трпеза је обавезно посна.
Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару. Свети Никола је храмовна и манастирска слава Српске православне цркве, а посвећено му је више од 600 цркава. Kако би година која нам претходи била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Светог Варвару, кога светкујемо 17. децембра посеје божићну пшеницу, може то учинити данас на дан светог Николе.
Свети Никола је најчешћа крсна слава код Срба, па се сматра да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте.
